Русија показала своју геополитичку моћ признавањем Абхазије и Јужне Осетије

Застава независне Абхазије вијори се већ четири године. Извор: Виктор Погонцев / Росијска газета.

Застава независне Абхазије вијори се већ четири године. Извор: Виктор Погонцев / Росијска газета.

Јужна Осетија и Абхазија обележавају четврту годишњицу признања независности. Експерти сматрају да је Москва операцијом „приморавања Грузије на мир“ 2008. умногоме покварила планове ширења НАТО-а на земље постсовјетског простора.

Главни позитиван ефекат признавања независности Јужне Осетије и Абхазије од стране Русије била је демонстрација руске геополитичке моћи, сматрају експерти којима су се „РИА Новости“ обратиле за мишљење. Они су уверени да је Москва операцијом „Приморавање Грузије на мир“ 2008. умногоме покварила планове ширења НАТО-а на земље постсовјетског простора. Стручњаци не искључују да једна од ове две државе у даљој будућности може постати субјект Руске Федерације.

Како је изјавио Александар Каравајев, заменик генералног директора Центра за проучавање постсовјетског простора Московског државног универзитета, Русија се после догађаја у Јужној Осетији доживљава као озбиљнији спољнополитички играч.

„Тај играч не поседује само арсенал дипломатских изјава, него и способност за енергичне политичке кораке који мењају границе држава. Додуше, мењају их на регионалном нивоу, али их ипак мењају“, рекао је експерт.

Он је подсетио да постсовјетска Русија пре августа 2008. ниједном није учинила неки сличан корак.

„Било је разних трвења са Вашингтоном и са земљама НАТО-а поводом неких питања, али никада нисмо ушли у такав отворени антагонизам по питању давања статуса независности спорним ентитетима који су настали распадом СССР-а“, додао је Каравајев.

По његовим речима, Западу је политика Руске Федерације изгледала као тежња да се задржи статус кво и да се проблеми не износе на ниво конфронтације.

„Запад свакако није очекивао одлуке о уласку војске РФ у Абхазију и Јужну Осетију, а затим и о признавању ових република. И то је вероватно у извесном смислу поен за Русију, јер је таквим потезом она демонстрирала геополитичку моћ, макар то било и на врло малој територији која не утиче на констелацију снага у свету. Па ипак, 2008. је питање ширења НАТО-а било веома актуелно, те је ова неочекивана акција Русије покварила сценарије који су предвиђали постепени улазак алијансе у бивше совјетске републике“, рекао је он за „РИА Новости“.

Абхазија годину дана после признавања независности. Фотографије: Оксана Јушко.

Други поен, по Каравајеву, састоји се у томе што је Русија признавањем независности спорних ентитета добила нове савезнике на својим кавкаским границама.

„Ова одлука има и неколико негативних последица, међу којима је погоршање односа између Русије и Грузије. Али чињеница је да су и Сухуми и Цхинвали свој нови статус добили захваљујући Москви. И какви год били наши односи у будућности, ово је историјска чињеница због које су политичке елите Абхазије и Јужне Осетије захвалне Москви“, додао је политиколог.

Са Каравајевом се не слаже Сергеј Михејев, генерални директор Центра за политичку конјунктуру. Он сматра да је те догађаје у Јужној Осетији 2008. испланирао Запад, како би проверио да ли је Русија спремна на одлучне кораке.

„Сви смо ми у суштини били таоци распада Совјетског Савеза. Тај распад је изазвао огроман број проблема, а проблем Јужне Осетије и Абхазије је само један од њих. Русија у августу 2008. није имала избора. Лично сам убеђен да је Запад испланирао ту акцију, у којој баш ништа није могао да изгуби, а циљ је био да се провери нови систем власти у РФ и ефикасност тандема Владимира Путина и Дмитрија Медведева. Да смо оставили Јужну Осетију на цедилу, не бисмо добили ниједан поен: постало би јасно да власт није ефикасна и да Русија није спремна на одлучне кораке“, рекао је он за „РИА Новости“.

Експерт је уверен да би после догађаја у Јужној Осетији готово сигурно уследила војна интервенција у Абхазији, а затим би на исти начин било решено и питање Придњестровља и Русија би морала да одустане од свих својих геополитичких пројеката.

„Сви би схватили да Русија није способна да заштити ниједну од оних земаља које третира као своје савезнике, а то би био врло крупан пораз са далекосежним последицама. Поред тога, да смо окренули леђа Јужној Осетији, ми тиме не бисмо поправили односе са Грузијом. То је велика илузија. Да смо изашли у сусрет председнику Грузије Михаилу Саакашвилију, не би уследило никакво побољшање односа са Грузијом, а тешко да би нас и Запад због тога заволео. Другим речима, ја сматрам да су они потпуно свесно играли такву игру“, додао је он.

Експерт је признао да Јужна Осетија и Абхазија нису самосталне државе, јер финансијски зависе од Руске Федерације.

„Наравно, оне нису апсолутно независне, јер је Русија једини гарант њихове независности. Могуће је да ће једна од њих постати субјект Руске Федерације, али не сада, него у одређеној историјској перспективи. На овоме свету и иначе нема више потпуно независних држава. Најнезависнија земља на свету је Северна Кореја, али и она зависи од Кине. На пример, како се та иста Грузија може сматрати независном, када се њен државни апарат, према званичним подацима, финансира од грантова које дели САД? Другим речима, председник, сви министри и цела влада, цео државни апарат – сви примају плату од Стејт департмента“, закључио је он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.