Снага националне разноврсности

Последњи попис становништва Русије показао је да данас у земљи живи 193 народности које говоре 171 језик. Председник Владимир Путин је уверен да се снага државе објашњава управо културном, језичком и националном разноликошћу.

Отварајући прво заседање Савета за међунационалне односе, Владимир Путин је подвукао да ново консултативно тело при администрацији председника државе „треба да постане ефикасан механизам узајамног деловања власти и друштва“.

Председник Путин на концерту поводом 1000-годишњице уједињења мордовског народа са руском државом. Саранск, 24 август 2012. Извор: Константин Завражин / Росијска газета.

„Мислим да ће НВО и национално-културне аутономије које ви предводите бити поуздани партнери државних институција“, рекао је Путин. „Не треба одбацивати ниједан предлог, ако није отворено екстремистички. Све предлоге треба проучавати и анализирати.“

Он је предложио да се одреде стратешки правци деловања. По мишљењу шефа државе, треба деловати у три правца, а на првом месту је јачање Русије као јединствене светске цивилизације. „Ми имамо регионалне специфичности, имамо разноликост која је сачувана кроз векове“, подвукао је Путин. „Њено очување је наше велико преимућство у односу на друге. Ниједна европска земља нема такво богатство етноса и језика, чак ни у Америци их нема толико као код нас.“

Други стратешки правац је руски језик, који треба да постане главни кохезиони фактор, тј. оно што је у СССР-у требало да буде „совјетски народ“ као нова историјска заједница. „Ми треба да узимамо у обзир целокупно позитивно искуство, мада, наравно, ништа не треба идеализовати, па ни политику СССР-а“, истакао је председник. „Пројекат стварања нове историјске заједнице није био довршен и нису га сви прихватили, али нису ни могли сви да га прихвате. У таквим питањима не може бити потпуног јединства. Данас је потребан квалитативно нови приступ, и то је најважније. Ништа се из прошлости не може механички применити на садашње време, то би чак било контрапродуктивно. Али треба да имамо у виду све што је позитивно, и то треба да искористимо.“

Трећи правац је хармонизација међунационалних односа и спречавање конфликата. „Простор Русије се формирао вековима, али слога није вредност коју смо добили на поклон и која се подразумева сама по себи“, нагласио је Путин. „То је традиција коју треба подржавати, утолико пре што се појављују нови ризици. Ми немамо права да игноришемо било коју негативну тенденцију. Конфликти не само да подривају државност, него могу да униште и њене темеље.“

„Националисти подижу главу у име демократије и слободе“, подсетио је председник. „Они наступају са паролама руског, татарског или неког другог национализма и изазивају сепаратистичке тенденције у земљи. Важно је да се то пресече и да се достигне ниво свести у коме ће кључни појмови у друштву бити толеранција и коректан однос према културама других народа.“

Путин је подвукао да се конфликти често заснивају на неповерењу грађана према органима власти. „Кондопога, Сагра, Мањежни трг – све је то пре свега резултат неефикасности полиције и функционера“, уверен је шеф државе. „Корупција је плодно и хранљиво тле за бујање национализма, а некоме се једноставно исплати да корупцију трансформише у национални конфликт.“

Путин је предложио Савету да самоиницијативно врши експертизу законодавства и да по том питању успоставља сарадњу са Државном думом и надлежним министарствима.

Росијскаја газета. Сва права задржана.