Држава на новом тржишту слободног времена

Московљани и даље највише воле класичну музику и позориште. На фотографији: опера „Распућин“ на сцени театра „Хеликон опера“. Извор: Комерсант.

Московљани и даље највише воле класичну музику и позориште. На фотографији: опера „Распућин“ на сцени театра „Хеликон опера“. Извор: Комерсант.

Начин на који грађани Русије проводе слободно време и даље носи печат великих залагања за културу из доба СССР-а. Годишње Руси потроше 52,2 милијарде долара на забаву, а структура омиљених жанрова и даље руши стереотипе.

Просечан грађанин Русије троши на културу и забаву нешто више од 10 хиљада рубаља годишње (314 долара), осам пута мање од просечног Американца. Ипак, ако се та сума помножи бројем становника (141,9 милиона), добија се огромна сума од 52,2 милијарде долара, па су стога експерти уверени да ово тржиште има добру перспективу. Истраживања показују да Московљани, на пример, воле класичну музику, позориште и балет више него друге врсте представа, и на то се троши четвртина буџета који одлази на слободно време.

Држава покушава да нађе своје место на том тржишту. У земљи постоји преко 3500 дворана и оне, према подацима компаније Intermedia, годишње зараде 21 милијарду рубаља (660 милиона долара) од продаје улазница. Зарада од продаје улазница за концерте није далеко од профита који остварују господари великог екрана: 32,96 милијарди рубаља (милијарда долара).

Структура жанрова руши стереотипе. На примеру Москве се јасно види да је мит о тоталној доминацији поп-музике и шансоне заиста само мит. Више од четвртине свих представа од 2009. до 2011. били су концерти академске музике и позоришни комади. 

Највећи део новца од концерата слива се у Москву и Санкт Петербург, јер су у овим градовима концерти најбројнији и највећи. Од укупног броја улазница које се продају у Русији, на престоницу одлази 30%-35%, а на Санкт Петербург 15%.

Русији има око 2,7 хиљада извођача и глумачких трупа, што је крајње недовољно за 300 милиона људи који говоре руски.

Мисао да је културан човек онај ко бар једном годишње оде у позориште још увек је жива у свести старијег поколења. Захваљујући томе чак и осредњи класични комади имају своју публику. Са друге стране, експерти компаније Intermedia истичу да се примећује постојана тенденција распада совјетског система класичне музике. На пример, сада у земљи има 129 симфонијских оркестара који се третирају као професионални, што је и даље скоро двоструко више него у САД. Међутим, већина тих оркестара нема у свом саставу све потребне музичаре и није спремна за комплетно извођење симфонијског репертоара. У Министарству културе, бар у претходном саставу владе, схваћено је да се тако могу изгубити неки од највреднијих елемената националног наслеђа, па су наручили серију анализа о стању тржишта класичне музике.

У Русији има око 2,7 хиљада извођача и глумачких трупа, што је крајње недовољно за 300 милиона људи који говоре руски. Стручњаци истичу да тај вакуум сада попуњавају страни извођачи, чији проценат у општем броју наступа последњих година полако али сигурно расте и већ се приближава прагу од 10%.

Овај текст је адаптирана верзија ширег текста са „RBC Daily“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.