1812. година: време „Рата и мира“

Рат Русије против Наполеона с правом се сматра једним од централних догађаја светске историје. Наполеонов поход на Русију и рат који је уследио 1813–1814, све до Првог светског рата био је највећи војни сукоб у историји човечанства. Извор: Getty Images / Fotobank.

Рат Русије против Наполеона с правом се сматра једним од централних догађаја светске историје. Наполеонов поход на Русију и рат који је уследио 1813–1814, све до Првог светског рата био је највећи војни сукоб у историји човечанства. Извор: Getty Images / Fotobank.

Русија на грандиозан начин обележава 200-годишњицу победе над Наполеоновом „Великом армијом“. Пре 200 година Наполеон је повео највећу војску коју је свет до тада видео како би покорио Русију. Русија се, међутим, није уклопила у логику европских агресора.

Ове године Русија посебно свечано обележава 200-годишњицу Отаџбинског рата 1812, догађаја који је имао велику улогу у формирању Русије као светске суперсиле.

Рат Русије против Наполеона с правом се сматра једним од централних догађаја светске историје. Наполеонов поход на Русију и рат који је уследио 1813–1814, све до Првог светског рата био је највећи војни сукоб у историји човечанства.

На бојним пољима Отаџбинског рата одлучивало се о судбинама многих земаља и народа. Русија је била последња препрека на Наполеоновом путу ка европској доминацији, која би касније могла да прерасте и у светску доминацију. Да је направио од Русије сателитску државу, Наполеон више не би морао да зазире од Енглеске и слободно би могао да планира даљу експанзију у Азији.

Такав изузетно важан историјски значај Отаџбинског рата 1812. био је разлог за посебно свечано обележавање његове 200-годишњице.

Што се наше земље тиче, та 1812. је постала година тријумфа руске државе. Тада је Русија стала на пут ширењу револуционарних идеја које је Наполеонова армија разносила по Европи заједно са својим војним коморама. Наиме, у западној историјској науци и филозофији Наполеонова освајања често се приказују као пут којим су се „прогресивне идеје Француске револуције“ рашириле по Европи. Међутим, управо је Русија, која је зауставила ово „ширење идеја помоћу агресије“ помогла да се очува тадашњи светски поредак.

Данашња криза међународних институција и општа глобална нестабилност угрожавају улогу коју Русија игра или би хтела да игра на светској сцени, те је очигледно да у таквим условима позивање на славну прошлост посебно добија на значају.

Још 2009. је створена Државна комисија за припрему обележавања 200-годишњице победе Русије у Отаџбинском рату 1812. У њен састав су ушли чланови Владе, губернатори, руководиоци највећих медијских кућа, представници науке, културе и уметности. На чело комисије стао је лично Дмитриј Медведев. Наредне 2010. године познате јавне личности основале су Грађански савет чији је циљ да помаже органима власти у припреми свечаних манифестација. За одржавање манифестација из буџета се на свим нивоима издваја преко 100 милиона долара.

Реконструкција Битке код Лубина 1812: официр телесне гарде тешког коњичког пука руске Царске армије. Фотографија: Виталиј Белоусов, РИА „Новости“.

Обележавање јубилеја ће трајати неколико месеци. Главна прослава ће бити уприличена на Бородинском пољу, где су се пре 200 година у крвавом боју сукобиле руска и француска армија. У грандиозној бици није било победника. Обе стране су изгубиле укупно око 80 хиљада војника, али нису могле да однесу одлучујућу победу.

2. септембра 2012. године 3000 људи ће обући оригиналну руску и француску униформу из оног времена и узеће учешће у величанственој реконструкцији битке коју ће, како се очекује, посматрати око 300.000 гледалаца. Планирано је да се тамо, у Бородину, реконструише Успутна царска резиденција, у којој ће бити смештена обновљена експозиција музеја Бородинске битке. Поред познатог московског Музеја-панораме „Бородинска битка“ (где је изложена уметничка слика дугачка 115 метара са приказом кулминације грандиозног боја), у близини Црвеног трга, планира се отварање новог музеја посвећеног Отаџбинском рату 1812.

У БРОЈКАМА

60.000
војника Наполеонове „Велике армије“ остало је у животу после рата 1812. — само 10% од 600.000 оних који су покушали да освоје Русију

Свој допринос празновању јубилеја даће и администрација музеја московског Кремља. И Кремљ је пре 200 година видео Наполеона и био сведок тадашњих драматичних догађаја. Наполеон је 14. септембра 1812, после тактичког повлачења руске армије из Москве, свечано ушао у Кремљ и провео у њему два дана, узалудно чекајући да му Руси понуде мировни споразум. А када су Французи потучени до ногу, у Кремљу су одлуком императора Александра I смештени трофејни француски топови, као и руски топови који су учествовали у Бородинској бици. Музеји московског Кремља у 2012. години организују специјалну тематску екскурзију у којој ће посетиоци моћи да виде те топове.

На Саборном тргу Кремља 28. јула почела је једна од најатрактивнијих свечаности јубилеја: козачки коњски поход од Москве до Париза. У овом походу, који ће трајати до средине октобра, потомци козака који су 1812. ратовали против Наполеона иду путевима Русије, Белорусије, Пољске, Немачке и Француске, јашући коње исте пасмине као и њихови преци.

Ове године ће у Русији бити покренуто неколико интернет-пројеката посвећених Отаџбинском рату 1812. Један од њих отворен је на сајту Министарства одбране РФ. Овде се може сазнати више о Наполеоновим ратовима, погледати поље Бородинске битке и упознати са историјатом руског војног мундира коришћеног 1812. У Руској државној библиотеци ће 29. септембра бити отворен сајт на коме ће бити презентована електронска издања посвећена рату 1812.

Свечаности се завршавају 25. децембра 2012, тачно 200 година после објављивања царског манифеста о протеривању Наполеонове војске. Тог дана ће у главном храму Русије, храму Христа Спаситеља, бити одржан свечани молебан поводом сећања на победу, а у Бољшом театру ће бити одржана свечаност у којој ће званично бити резимиране све јубиларне манифестације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“