Лепи град Јарослава Мудрог

Путник који оде до Волге, 150 километара североисточно од Москве, стиже до Јарославља, старог града који припада тзв. Златном прстену (кружној ниски историјских градова око Москве). Међутим, одмах се види да Јарослављ није „времеплов“ као нпр. Суздаљ, у коме и данас провејава прави средњовековни дух, него повећи провинцијски град (600 хиљада становника) са развијеном петрохемијском индустријом. Ипак, на овом узвишењу изнад Волге сачувана су нека од најчаробнијих места традиционалне Русије.

Видео: Јарослављ, град мелодичног звука звона

Град је у 11. веку основао Јарослав Мудри, један од највећих руских средњовековних владара. Већ у 14. веку у граду су се појавиле зидане цркве и манастири, што је био неуобичајен призор за то доба дрвене архитектуре. Нажалост, није сачувана ниједна од ових најстаријих зиданих грађевина, зато што су град 1238. разорили Монголи током свог освајачког похода по централној Русији. Иако је опоравак од ове националне трагедије био спор, савез са Московијом у 15. веку интегрисао је Јарослављ у ширу политичку и економску заједницу и обезбедио дуге године просперитета.

Крајем 16. века Иван IV Грозни основао је луку поред Архангелског манастира на Северној Двини близу Белог мора и на тај начин отворио трговачки пут између Москве и западне Европе. Јарослављ се тако нашао на великом трговачком путу који се протезао од Белог мора до Сибира и руског Далеког Истока.

Иако је био поштеђен најгорих неприлика које су захватиле Русију пред крај владавине Ивана Грозног, економија Јарославља је ипак доживела велики пад у периоду безвлашћа после смрти Бориса Годунова 1605. године. У ово време, познато као „доба смутње“, Русија је потонула у дубок политички и социјални хаос. Ипак, град је некако избегао потпуну пропаст и 1612. године је био у стању да послужи као центар за окупљање војних јединица за борбу против Пољака који су окупирали Москву.

Активно финансијско учешће трговаца Јарославља у протеривању Пољака донело је граду многе привилегије током владавине Михаила Фјодоровича (1596–1645), првог цара из династије Романових. Управо је то омогућило да у 17. веку град успостави везе са културним центрима Запада и добије оно по чему је данас славан: раскошно украшене цркве, по чијем броју је могао да се мери само са Москвом. Током 17. века изграђено их је чак 44. Већина ових цркава је преживела и совјетско време.

Најчувенија међу њима је црква пророка Илије (1647–50). Њу су подигла брађа Скрипин, која су се обогатила трговином сибирским крзнима. Цркву је 1680. осликала група фрескописаца из Јарославља коју су предводила два најпознатија уметника Русије тог времена: Гуриј Никитин и Сила Савин из Костроме. Ове фреске спадају у најочуваније у Русији и показују растући утицај Запада на руску религијску уметност касног 17. века. Слична тенденција видљива је и на фрескама богато осликане Богојављенске цркве (1684–93), која се налази поред Преображенског манастира.

Важну црту је црквеној архитектури у Јарослављу дао и руски обичај зидања цркава у пару: једне „летње“ и једне „зимске“. „Зимска“ је увек била мања да би се лакше грејала. Већа, раскошније украшена, користила се само за летња богослужења.

У области Коровники, на ушћу мале реке Которосљ у Волгу, налази се још један импресивни архитектонски комплекс. Осим по узгоју крава (по којима је област добила име), становници су били чувени и по керамичарству, прављењу цигала и грнчарству. Сва своја знања они су унели у изградњу и декорацију две цркве и звоника. Главна црква (1649–54) је посвећена св. Јовану Златоустом и чувена је по керамичкој декорацији прозора. Друга црква је посвећена Владимирској икони Богородице. Саграђена је 1669. као „зимска“ и, као и обично, доста је скромније украшена. Комплекс Коровники предат је 1992. старообредницима. Од тада је могуће посетити ово место само уз поштовање њихових строгих правила.

Росијскаја газета. Сва права задржана.