Да ли је Наполеона победио „генерал Зима“?

... и још неке недоумице о Отаџбинском рату 1812. на које можда нећете пронаћи одговор у уџбеницима историје.

Да ли је „генерала Зиму“ измислио Наполеон да би оправдао пораз?

Уобичајена представа Наполеонових војника који се кроз „застрашујућу руску зиму“ повлаче на запад. Овакве слике ушле су практично у све уџбенике историје. Међутим, постоји мноштво доказа да је Наполеон измислио причу о екстремној хладноћи, јер је тако било лакше оправдати пораз. Из слободних извора.

Сви смо у школи учили да је кључну улогу у поразу Наполеонове војске играла „сурова руска зима“, а слике на којима се измучени Французи вуку кроз ледом окована руска поља постале су део уобичајене иконографије Отаџбинског рата 1812. Међутим, генерал-поручник Денис Давидов, учесник рата, написао је још 1835. чланак у коме одбацује било какву везу руске зиме са Наполеоновим поразом. Давидов каже да 1812. и није било правог мраза.

За његове речи постоји много доказа: током повлачења Наполеонове армије температура није падала испод минус 10 степени, што по руским мерилима и није зима. Према температурној листи из извештаја Виленске астрономске опсерваторије, најнижа измерена температура 1812. била је -9,2°С. Давидов је тада с правом истакао да је „зима Русима била само савезница, а не њихова једина заштита, како се тада мислило“.

Зашто је Наполеон напао Москву а не престони Санкт Петербург?

Према замисли генерала Кутузова, руска војска је пред тактичким повлачењем из Москве запалила град и сва складишта хране како непријатељска војска не би могла да попуни залихе када уђе у престоницу. Из слободних извора.

По речима Јевгенија Мезенцева са Руске академије наука, Наполеон је још 1810. почео да размишља како би требало ратовати против Русије. Већ тада је правац према Москви за њега био приоритетан јер је Москва била привредни центар. Зато је била пуштена дезинформација о походу на престоницу. Француски амбасадор Лористон се „избрбљао“ како Наполеон у случају рата планира да 15. августа прослави свој рођендан у Санкт Петербургу. Исто је Наполеон говорио у кругу своје гарде, добро знајући да ће руска обавештајна служба сазнати за то. Лукавство је уродило плодом. Почела је евакуација владиних установа у Карелију и Поволжје. Чак је и споменик Петру Великом, чувени „Бронзани коњаник“, био спреман за демонтажу.

Када је почео рат, правац према Петербургу покривала је најјача Прва западна армија Барклаја де Толија. Слабија Друга западна армија Петра Багратиона налазила се јужније и покривала правац према Москви. Армије су биле удаљене 100km једна од друге и управо је тим небрањеним простором прошао Наполеон, прегазивши реку Неман. Најближи циљ му је био град Витебск. Руске војнике су тада спасле само брзе ноге. Они су у форсираном маршу ишли заобилазним путем, прелазећи дневно и по 35 km, а Французи су ишли најкраћим путем и прелазили по 15-17 km. Багратионови одреди су стигли до Витебска само мало пре Француза и затворили правац према Москви.

Росијскаја газета. Сва права задржана.