Проучавање зрачења из космоса врши се и из Земљине орбите. У јулу прошле године у орбиту је послата астрофизичка опсерваторија „Радиоастрон“ чији је задатак да истражује различите типове астрономских објеката. Извор: РГ.
У Тункинској долини Бурјатије у југоисточном Сибиру почела је реализација пројекта изградње гама-опсерваторије „Tunka HiSCORE“, чија ће укупна површина износити 100 квадратних километара, рекао је за РИА „Новости“ проректор за науку Иркутског државног универзитета Александар Аргучинцев. На пројекту раде руски и немачки научници.
Аргучинцев је саопштио да су почели припремни радови. Тренутно је у току рашчишћавање полигона. Према подацима које је изнео, први експериментални детектори ће се појавити у октобру, а 2012-2014. станица ће се проширити на један квадратни километар, док ће 2016. њена површина износити 10 квадратних километара. За реализацију пројекта вредног 1,5 милијарди рубаља (46 милиона долара) биће потребно 10 година.
У Бурјатији је од 2009. у функцији Черенковљева станица „Тунка-133“. Ово је највећа станица те врсте у свету, а удаљена је 50 km од Бајкала (станица региструје космичке зраке према Черенковљевој радијацији, тј. светлосном ефекту до кога долази када наелектрисана честица пролази кроз прозрачну средину брзином већом од брзине којом светлост пролази кроз исту средину). Станица се састоји од 133 оптичка детектора, смештена на површини од једног квадратног километра. Истраживања омогућавају стицање нових сазнања о еволуцији Васионе. Како је рекао Аргучинцев, „Тунка-133“ је доказала своју ефикасност и због тога је почетком јула научни савет за космичко зрачење Руске академије наука одобрио стварање још веће станице.
По његовим речима, територија око Бајкалског језера ће постати „једино место на планети“ где ће се вршити истраживања свих компонената космичког зрачења високе енергије, што ће омогућити стицање „принципијелно нових сазнања о прошлости, садашњости и будућности Васионе“.
У пројекту учествују и Научноистраживачки институт за нуклеарну физику Московског државног универзитета, Институт за нуклеарна истраживања Руске академије наука, Хамбуршки универзитет и немачки центар за физику DESY, додао је проректор.
Проучавање зрачења из космоса врши се и из Земљине орбите. У јулу прошле године у орбиту је послата астрофизичка опсерваторија „Радиоастрон“ чији је задатак да истражује различите типове астрономских објеката, а такође да уз помоћ апаратуре „Плазма-Ф“ врши мониторинг међупланетарног простора и процеса убрзања космичких честица.
Оригинални текст на БФМ.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
