Неос-порно филмско остварење?

„Крајњи реализам и обична истина“: кадар из филма „Клип“. Извор: PressPhoto.

„Крајњи реализам и обична истина“: кадар из филма „Клип“. Извор: PressPhoto.

„Руска реч“ је недавно писала о забрани приказивања у Русији филма „Клип“ српске редитељке Маје Милош. Преносимо мишљење колумнисте једног од највећих руских часописа, „Руског репортера“, који се не слаже са оценом Министарства културе и њиховим виђењем дечјe природе.

Министарство културе РФ је забранило приказивање српског филма „Клип“ редитељке Маје Милош, јер садржи „псовке, сцене са употребом алкохола и наркотика, као и материјал порнографског карактера“.

Ово је први случај у читавом периоду после перестројке када се код нас забрањује уметнички филм, и то преко колена, без обазирања на општеприхваћени систем ограничавања узраста гледалаца.

„Клип“ је портрет савремених тинејџера, крајње реалан и груб, али истовремено пун саосећања. Они постају одрасли много пре свог пунолетства (што је, по свему судећи, новост за чиновнике из Министарства културе). Тачно је: они пробају алкохол и наркотике, псују и упражњавају секс, и у томе су често далеко напреднији од својих родитеља.

А сада идемо редом. Псовке, као и сцене узимања наркотика и алкохола, постоје у сваком другом филму који се приказује у Русији, али ти филмови се за сада из неког разлога не забрањују. По свему судећи, наши чиновници се више боје секса, него алкохола, наркотика и псовки, а можда се, као у стара времена, праве да у Русији још увек нема секса.

У „Клипу“ заиста има отворених сексуалних сцена. Али, прво, то није порнографија, него само имитација порнографије. Наиме, Милошева је за време снимања користила вештачке полне органе, што је великим словима објашњено у шпици.

Осим тога, порнографија као уметнички поступак одавно није новост, и код нас су без проблема приказивани филмови са много тежим сценама: „Девет песама“, „Романса“, „Без повратка“ и „Антихрист“. Уосталом, права порнографија, било да је снимана у студију или у кућним условима, одавно и неповратно је ушла у наш живот, укључујући и живот тинејџера, који сваку своју физиолошку потребу снимају на мобилни и све то постављају на интернет, о чему и говори „Клип“, и то потпуно објективно.

Укратко, раније се код нас порнографијом називала безазлена еротика, а сада је Министарство културе отишло још даље, назвавши порнографијом крајњи реализам и обичну истину, и то неоспорну истину и неоспорну уметност. Маја Милош треба да буде срећна: не може се ни замислити боља реклама за „Клип“.

Аутор је колумниста часописа „Руски репортер“. Оригинални материјал на Интернет страници „Руског репортера“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.