Европска комисија оптужила „Гаспром“ за непоштену игру

Европска комисија тврди да „Гаспром“ спречава развој јединственог гасног тржишта у државама чланицама Европске уније и омета диверзификацију испоруке гаса. Извор: flickr/crvcak1.

Европска комисија тврди да „Гаспром“ спречава развој јединственог гасног тржишта у државама чланицама Европске уније и омета диверзификацију испоруке гаса. Извор: flickr/crvcak1.

Европска комисија је покренула антимонополску истрагу против руске гасне корпорације. У случају да кривица „Гаспрома“ буде доказана, прети му казна у висини од 6 милијарди долара.

Европска комисија тврди да је руска гасна компанија прекршила 102. члан Уговора о функционисању Европске уније тиме што спречава развој јединственог гасног тржишта у државама-чланицама ЕУ и омета диверзификацију испоруке гаса. „Гаспром“ се такође оптужује за формирање неправедних цена, јер их везује за цену нафте. Према тврдњи Европске комисије, „Гаспром“ крши европско законодавство, по коме једна компанија не може истовремено да се бави експлоатацијом, прерадом и испоруком енергената. Такође, према такозваном трећем енергетском пакету, велике корпорације треба да омогућавају локалним предузећима приступ инфраструктури за транспорт гаса.

У Европској комисији је речено да за овакву врсту истраге не постоје рокови, и да они варирају у зависности од конкретног случаја. Сам „Гаспром“ се за сада уздржава од коментара. Званични представник компаније Сергеј Купријанов само је саопштио да нема никакве информације о покретању било какве антимонополске истраге.

Према тврдњи Европске комисије, „Гаспром“ крши европско законодавство, по коме једна компанија не може истовремено да се бави експлоатацијом, прерадом и испоруком енергената.

Додуше, руски експерти сумњају да Европска комисија намерава да спроведе истрагу до краја. „Све оптужбе које је Европска унија упутила 'Гаспрому' очигледно су политички мотивисане и прилично натегнуте. Смешно је оптуживати 'Гаспром' за спречавање стварања јединственог гасног тржишта или везивање цене гаса за цену нафте. То везивање цена су смислили управо Европљани, тај систем није руски проналазак. Што се тиче јединственог гасног тржишта, какве „Гаспром“ има везе са тим? Ако хоћете јединствено гасно тржиште, онда градите нове гасоводе, повезујте балтичке земље са Европском унијом, повезујте Западну Европу са Источном Европом“, изјавио је Константин Симонов, директор Фонда за националну енергетску безбедност. Главни задатак те истраге је да се ослабе позиције „Гаспрома“ уочи нове рунде преговора о испоруци гаса у Европу, уверен је председник Руског гасног савеза Сергеј Чижов.

„Гаспром“ ипак не би требало да занемари оптужбе Европске комисије, сматра немачки политиколог Александар Рар. „Треба имати у виду да је на гасном тржишту Европе дошло до великих промена. Мислим да 'Гаспром' то није одмах схватио. Руси су мислили да ће и даље бити као ранијих година, да ће са Европљанима увек моћи да се договоре. 'Гаспром' мора да нађе нове методе рада са Европљанима“, рекао је он.

Руска компанија би требало озбиљно да схвати оптужбе Европске комисије, с тим што треба имати у виду да се ту никако не ради само о финансијским губицима, сматра Виталиј Крјуков, аналитичар инвестиционе компаније „Капитал“. „Може се догодити да за компанију не буду главни проблем новчане казне, него преиспитивање фундаменталних основа склапања уговора, на пример формулисање цена и основа за њихово израчунавање“, подвукао је експерт.

Ово није први пут да Европска комисија има примедбе на рад руске гасне корпорације. У септембру 2011. инспекција је проверавала представништва за испоруку гаса у десет земаља Централне и Источне Европе. Тада је „Гаспром“ био осумњичен да приликом испоруке гаса овим државама крши законе о конкуренцији. Међутим, на тим инспекцијским проверама се све и завршило.

Ако кривица „Гаспрома“ буде доказана, прети му казна у висини од 10% од годишње зараде у Европској унији, а то је 6 милијарди долара. Највећа сума којом је Европска комисија до сада некога казнила због кривице, утврђене током антимонополске истраге, износила је 1,5 милијарди долара. Толико је платио Intel за нелојалну конкуренцију компанији AMD на европском тржишту.

У припреми текста коришћени су материјали издања „Комерсант“, „Комерсант-ФМ“ и „RBC Daily“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.