Легенда домаће естраде, Јосиф Давидович Кобзон, 11. септембра слави рођендан. Лирски баритон, племенита боја гласа и изванредна дикција одавно су препознатљиве особине овог певача.
Јосиф Кобзон је добио многе награде и титуле, а међу њима и титулу народног естрадног уметника СССР, орден „За заслуге пред Отаџбином“, орден Пријатељства међу народима и орден Одважности. Сам Кобзон, међутим, својим највећим достигнућем сматра своју велику породицу: супругу Нели, двоје деце и седморо унучади.
Трочасовни концерт на сцени Кремаљског дворца биће последњи у каријери овог певача. После 52 године естрадних наступа Кобзон је одлучио да заувек сиђе са сцене. „Треба једном подвући црту“, објаснио је он своју одлуку. „То није кокетирање са новинарима и публиком, то је моја потреба“. Па ипак, чувени баритон тврди да неће престати да ствара и да ће активно помагати младима који долазе.
Један од најпознатијих хитова Јосифа Кобзона је песма „Волим те, животе“. Поводом рођендана чувеног певача представљамо вам снимак ове песме са концерта. То је узорни стил совјетске естраде.
Волим те, животе
Волим те, животе,
И то није ново,
Волим те, животе,
Поново, поново.
Већ прозори светле,
Идем с посла уморан,
Али волим те, животе,
И стало ми је да још лепши будеш.
Много ми је дато:
Широка земља и равно море,
Позната ми је одавно
Несебичност мојих другова.
У звоњави свакодневној
Како сам срећан што не могу да се скрасим,
Имам једну љубав,
Ти знаш, животе, шта је то,
Имам једну љубав,
Ти знаш, животе, шта је то.
Како певају славуји,
Полутама, пољубац у зору,
И врхунац љубави -
Деца, највеће чудо.
Поново с њима пролазимо
Детињство, младост, станице, пристаништа,
Затим долазе унуци,
И опет све испочетка.
Ах, како године пролазе,
Ми тугујемо, видећи седе власи,
Животе, сећаш ли се војника
Што су погинули док су те бранили?
Онда ликуј и теци,
У звуцима трубе, у химни пролећу,
Волим те, животе,
И надам се да ми је љубав та узвраћена.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
