Читати и разумети Русију

Велика књижевност је један од најпрепознатљивијих и најшире познатих руских доприноса светској култури. Извор: РИА  „Новости“.

Велика књижевност је један од најпрепознатљивијих и најшире познатих руских доприноса светској култури. Извор: РИА „Новости“.

Други конгрес преводилаца руске књижевности у Москви завршен је уручивањем награда „Читај Русију / Read Russia“ за најбоље нове преводе дела класичне и савремене руске књижевности. Преводиоци и издавачи су добили дипломе, медаље и новчане награде.

Награда „Читај Русију  / Read Russia“ додељује се сваке године преводиоцу или групи преводилаца за најбољи превод на страни језик неког књижевног дела, прозног или лирског, написаног на руском језику, уколико је тај превод објавила нека страна издавачка кућа у протекле две године. Један од главних циљева овог конкурса је популаризација изворне књижевности на руском језику.

Овогодишња церемонија доделе награда победницима одржана је 8. септембра у Москви, у „Дому Пашкова“. Награде су добила четири преводиоца и четири издавачке куће.

Номинација „Руска књижевност 19. века“

На награде су претендовали: Виктор Гаљего Баљестеро (Victor Gallego Ballestero) за превод романа „Ана Карењина“ Лава Толстоја (Шпанија); Алехандро Аријел Гонзалес (Alejandro Ariel Gonzalez) за превод романа „Тарас Буљба“ Николаја Гогоља (Аргентина); Маргарет Винчел за превод романа Николаја Лескова „Клирици“ (The Cathedral Clergy) (САД).

У номинацији „Руска књижевност 19. века“, која се с правом може сматрати главном номинацијом овог конкурса, за најбољег преводиоца је проглашен Шпанац Виктор Гаљего Баљестеро, који је превео „Ану Карењину“ Лава Толстоја (издавач: „Alba“).

Баљестеро је завршио Пушкинов државни институт за руски језик и специјализовао се на руској књижевности 19. века. Превео је на шпански приче Антона Чехова и Лава Толстоја, поеме Александра Пушкина и приче Ивана Тургењва, „Пишчев дневник“ Фјодора Достојевског, „Миргород“ и „Шињел“ Николаја Гогоља, а последње две године посветио је превођењу „Ане Карењине“.

Номинација „Руска књижевност 20. века“

На награде су претендовали: Софи Бенеш (Sophie Benech) за превод „Сабраних дела у три тома“ Исака Бабеља (Француска); Лиу Венфеи (Liu Wenfei) за превод књиге „Дах лирике“ (преписка Р.М. Рилкеа, Б. Пастернака и М. Цветајеве) (Кина); Дмитриј Набоков за превод повести Владимира Набокова „Чаробњак“ (Италија); Хенрих Хлистовски за превод романа Гајтоа Газданова „Вече код Клер“ и „Утвара Александра Волфа“ (Пољска); Џон Елсворт (John Elsworth) за превод романа Андреја Белог „Петербург“ (Велика Британија).

За најбољег преводиоца у номинацији „Руска књижевност 20. века“ проглашен је Џон Елсворт (Велика Британија) за превод романа „Петербург“ Андреја Белог (идавач: „Пушкин Прес“).

„Бели никада неће постати популаран писац“, објаснио је Елсворт дописнику RBTH. „То знају сви који се баве његовим стваралаштвом. Али занимљиво је, и то такође сви знају, да је Владимир Набоков шездесетих година говорио да је ‘Петербург’ Андреја Белог једно од четири највећа књижевна дела двадесетог века. Енглески читаоци знају за те Набоковљеве речи, али не познају тај роман. Вероватно досадашњи преводи нису били довољно убедљиви да би привукли пажњу ширег, или бар мало ширег читалаштва. Према томе, вредело је још једном покушати.“

Номинација „Поезија“

На награде су претендовали: Елена Видал (Helena Vidal) за књигу Осипа Мандељштама „Јерменија у стиховима и прози“ (Шпанија); Алесандро Нијеро (Alessandro Niero) за книгу Дмитрија Пригова „Тридесет три текста“ (Италија); Александер Ницберг (Alexander Nitzberg) за сабрана дела Данила Хармса у 3 тома (Немачка); Мартина Јакобсон (Martina Jakobson) за књигу Инокентија Аненског „Димни облаци“ (Немачка).

У номинацији „Поезија“ награђен је Алесандро Нијеро (Италија). Он је на конкурс пријавио превод књиге „Тридесет три текста“, чији је аутор један од оснивача Московског концептуализма, песник и сликар Дмитриј Пригов (издавач: „Тера Ферма“). Нијеро је аутор антологије „Осам руских песника“ која је 2006. за превод добила Државну награду Министарства културе и културног наслеђа Италије, а 2008. награду „Леричи-Пеа“ (Lerici Pea) за превод и популаризацију савремене руске поезије. Данас Алесандро Нијеро предаје руску књижевност на Болоњском универзитету.

Номинација „Савремена руска књижевност“

На награде су претендовали: Елен Анри-Сафије (Hélène Henry-Safier) за превод књиге Дмитрија Бикова „Пастернак“ (Француска); Емануела Герчети (Emanuela Guercetti) за превод романа Људмиле Улицке „Данијел Штејн, преводилац“ (Италија); Ан Колдефи-Фокар (Anne Coldefi-Focar) за превод повести Владимира Сорокина „Мећава“ (Француска).

Награду у номинацији „Савремена руска књижевност“ добила је Елен Анри-Сафије (Француска) за превод књиге Дмитрија Бикова „Пастернак“ (издавач: „Fayard“).

Елен Анри-Сафије предаје на Сорбони историју руске поезије и води семинар из теорије и праксе уметничког превођења. Проучавала је и преводила руску поезију 20. века (Пастернака, Мандељштама, Аненског, Набокова, Ахматову, као и Бродског, Рубинштејна и Шварцове). Носилац је Ордена за уметност и књижевност (2005).

Сваки преводилац је добио медаљу, диплому и новчану награду у износу од 5 хиљада евра.

Издавачке куће које су објавиле преводе победника конкурса добиће грантове у висини од 3 хиљаде евра за превод неког другог дела руске књижевности, у договору са оснивачем награде – непрофитном организацијом „Институт за превођење“, а под покровитељством Федералне агенције за штампу и медије.

Руководилац те агенције Михаил Сеславински, који је уручио награду Виктору Гаљегу Баљестеру за превод Толстојевог романа „Ана Карењина“, у кратком говору је за делатност свога ресора рекао да је то „непрекидни рат са министарством финансија“ и улио је наду присутнима изјавом да њему не треба много: само да се пар тенкова прерачуна у грантове за књижевност.

Росијскаја газета. Сва права задржана.