Сасвим неконтролисано Косово

На Косову ће остати мисија за надгледање поштовања закона и владавине права (EULEX) која је формирана под покровитељством ЕУ, као и контингент КФОР-а под командом НАТО-а. Извор: Reuters / Vostock-Photo.

На Косову ће остати мисија за надгледање поштовања закона и владавине права (EULEX) која је формирана под покровитељством ЕУ, као и контингент КФОР-а под командом НАТО-а. Извор: Reuters / Vostock-Photo.

Још један датум је ушао у историју Србије и целе Европе. То је 10. септембар ове, 2012. године. Престаје да постоји Међународна цивилна канцеларија, основана 2008. ради надгледања и контроле стања на Косову после самопроглашења његове независности. Нажалост, реакција српских власти није била једнозначна.

САД, Турска и европске земље које су признале Косово основале су Међународну цивилну канцеларију (ICO – International Civilian Office) у складу са „Ахтисаријевим планом“, без одобрења Савета безбедности УН. Ова организација је имала право да контролише рад косовске владе, да одбацује законе које усваја косовски парламент и да надгледа изборе у покрајини, као и процес ступања Косова у међународне и регионалне организације и потписивање међународних уговора од стране покрајинских власти. У петак, 7. септембра, парламент Косова је усвојио одговарајуће амандмане на устав, захваљујући чему је руководилац канцеларије Питер Фејт три дана касније саопштио да је канцеларија у Приштини затворена. Премијер Косова Хашим Тачи је већ изјавио да „завршетак надгледања представља највише међународно признање Косова“.

Па ипак, затварање Међународне цивилне канцеларије не значи потпуни прекид међународног надгледања покрајине. На Косову ће остати мисија за надгледање поштовања закона и владавине права (EULEX) која је формирана под покровитељством ЕУ, као и контингент КФОР-а под командом НАТО-а. Штавише, како је саопштио генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен, НАТО не планира да смањује тај контингент (у коме тренутно има 5576 људи). Међутим, Еулекс и КФОР имају нешто другачије задатке. Они су преузели одговорност за безбедност у покрајини, тако да је њихова улога посредничка, а сва пуноћа политичке власти одсада је у рукама косовске владе, на коју међународна заједница више неће вршити толики притисак.

Актуелна српска влада се суочава са новим проблемима везаним за Косово. Ове године је та покрајина постала још ближа правом међународном признању своје независности. Српске власти не само да никако нису могле то да спрече, него су и допринеле погоршавању ситуације. Ове године је Косово, захваљујући пристанку српске владе, стекло право да учествује у раду регионалних организација на Балкану, уз услов да се реч „Косово“ у званичним документима и на табли испред косовских делегација пише са звездицом и фуснотом која указује на недефинисани статус ове територије. Међутим, недавно је премијер И. Дачић изјавио да Србија има озбиљније проблеме него што је питање звездица на табли. Како саопштавају медији у Србији, Дачић је изјавио: „Не треба да се хероишемо на питању фусноте и звездице, а да прихватамо царину на административним прелазима. Претходна влада се хероисала на фусноти, а у другом договору је малтене прихватила неке косовске царинике на прелазима“.

Међутим, убрзо затим је уследила новост о затварању Међународне цивилне канцеларије и преношењу њених функција на косовску владу на челу са Хашимом Тачијем. Реакција званичне Србије, међутим, није била једнозначна. Са једне стране, Дачић је дао следећу изјаву: „Крај процеса надгледања независности Косова за Србију нема значаја, јер она не прихвата ни надгледану, нити ненадгледану независност“. Истовремено је Канцеларија за Косово и Метохију позвала међународну заједницу да не смањује своје присуство на Косову, да не би дошло до ескалације насиља над косовским Србима. Ако је Међународна грађанска канцеларија могла да утиче на политику косовских власти према Србима, онда је сада то питање у надлежности владе Косова, са чиме ће српске власти морати да се суоче. Поред тога, за време недавне Дачићеве посете Бриселу председник Европског парламента Мартин Шулц је изјавио да је признавање Косова обавезан услов за ступање Србије у ЕУ. Убрзо затим је Штефан Филе, европски комесар за проширење и политику према суседима, кориговао ту изјаву и прецизирао да ЕУ од Србије захтева само „нормализацију“ односа са владом Косова. Међутим, на језику европских дипломата „нормализација“ може да значи само први корак на путу ка званичном признавању независности покрајине.

Реакцију Русије није било тешко предвидети. У изјави Министарства спољних послова Русије подвлачи се да Међународна управљачка група, која је донела одлуку о затварању канцеларије у Приштини, нема званичан општепризнати статус, тако да „независно од њене одлуке Косово као што је било, тако и остаје квазидржава која нема међународни правни субјективитет“. Та изјава је потпуно у складу са руском политиком непризнавања независности Косова.

Слабљење међународног надгледања политике косовске владе само је још један корак Косова ка стицању независности. Хашим Тачи и његова екипа сада ће бити независнији у доношењу својих одлука. Нејасна је судбина северних делова Косова, који се не потчињавају ни Међународној цивилној канцеларији, ни косовској администрацији. И ако Србија и даље буде инсистирала на својој територијалној целовитости и покушавала да задржи север покрајине, Тачијева влада ће покренути питање о целовитости Косова, што може изазвати конфликт, и то не само на дипломатском нивоу. У сваком случају, затварање Међународне цивилне канцеларије није допринело стварању нових могућности за решавање проблема покрајине, него је, напротив, још више компликовало ситуацију везану за Косово.

Аутор је доктор историјских наука, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

Росијскаја газета. Сва права задржана.