Светлосни спектакл Севера

Мурманск

На северу Колског полуострва поларна светлост се може видети и до 200 пута годишње. Највећи део полуострва се налази изнад Поларног круга, због чега у току лета месец и по дана сунце не залази за хоризонт, а у току зиме на ове крајеве пада поларна ноћ. У Лапландском резервату житељи дочекују Поларну светлост окружени 600-годишњим дрвећем, саамским паганским споменицима и светим језерима. Најпогодније време за посматрање ове појаве су фебруар и март или септембар и октобар, када огњено сијање неба може да траје од неколико часова до неколико дана. Светлост је најчешће бледозелена, црвена и понекад љубичаста.

Северодвинск

Северодвинск је центар нуклеарне бродоградње у Русији. Овај град привлачи љубитеље путовања можда најјачом Поларном светлошћу у западном делу Русије. Налази се недалеко од Архангелска и за проучавање ове природне појаве пружа далеко више могућности од главног обласног града. Чак није потребно изаћи ван града да би се видело зелено и црвено блистање зимског неба.

Нова Земља

Потребна је специјална пропусница да би се посетио архипелаг Нова Земља, где тренутно живи око 3000 људи, углавном војних лица и грађевинаца. Овде су у 20. веку дуго вршене мирнодопске нуклеарне пробе. Управо овде је први пут био бачен најразорнији уређај на свету – хидрогенска Цар-бомба АН602. На већини острва архипелага поларне ноћи се користе за испашу јелена, који се шеткају под руменим зрацима Поларне светлости.

Нарјан-Мар

„Ако видиш код нас Поларну светлост, немој ни случајно да звиждиш! Одмах ће нестати“, кажу житељи Нарјан-Мара, главног града Јамало-Ненецког Аутономног Округа на северу Русије. Овде је постављен споменик Пустозјорску, првом руском граду подигнутом у Заполарју (подручју изнад Поларног круга) 1499. године. У 16. веку је то био главни истурени положај Русије на Северу и у Сибиру, а често је служио и као место прогонства и заточења. Овде је био спаљен познати представник старообредништва протопоп Авакум, кога старообредници поштују као светог мученика. Град је изгубио свој значај када су у 18. веку пронађени погоднији путеви према Сибиру преко Уралских планина, а у 20. веку је потпуно ишчезао. У предграђе Нарјан-Мара пренети су остаци Пустозјорске цркве-брвнаре у којима се препознаје облик некадашњег храма, али се данас користе у друге сврхе. Ако неко жели да види Поларну светлост и чује легенде о ишчезлом граду, најбоље је да дође у рану јесен.

Салехард

Салехард је једини град на свету који се налази на самом Поларном кругу. Поларна светлост се овде среће на сваком кораку – тако се зову супермаркети, биоскопи, локални медији и туристичке агенције. Међутим, довољно је изаћи ван града, у северну тундру, да би се видело јарко зелено сијање на небу, које овдашње становништво назива Нгер Харп, „светлост умрлих“. Ненeци, наиме, верују да за хладних ноћи душе њихових предака излазе у тундру и иду у лов.

Диксон

Насеље Диксон се налази на крајњем северу Краснојарског Краја. Један део насеља је на континенту, а други на истоименом острву, удаљеном 1500 m од континента. То је најсевернија лука Русије. Острво има аеродром, са кога се авионом за два сата стиже до Северног пола. У августу се овде температура не диже изнад 6 степени. У години има највише 30 сунчаних дана, али тих дана 632 житеља острва виде необичну белу Поларну светлост.

Дудинка

Дудинка се налази изнад Поларног круга. Овде је температура изнад нуле само четири месеца годишње, а зими се спушта и до -50, док лети достиже +30. Ко се одважи да посети овај град, имаће прилику да види фантастичне арктичке пејзаже, Поларну светлост током 8 месеци у години, као и величанствене ледоломце на хоризонту, који плове Северним морским путем.

Игарка

У зони вечно смрзнутог тла, на североистоку Краснојарског краја, налази се град Игарка. То је пристаниште на истоименој реци која је некада давно добила име по овдашњем житељу, рибару Јегору Ширјајеву (деминутив Јегорка комшије су преиначиле у Игарка). Насеље је било крајња станица Северне железничке пруге, изграђене по налогу Јосифа Стаљина са циљем да повеже насеља крајњег севера пругом Салехард-Игарка. Путовање „мртвом пругом“, како је сада зову, обавезан је део програма сваког љубитеља екстремног туризма. У пролеће и јесен сваке ноћи се на небу изнад Чуме и Игарке може посматрати поларна светлост боје смарагда.

Хатанга

У Хатанги, једном од најсевернијих насеља Русије, има сувише занимљивости за 2960 њених житеља. У најатрактивније спадају два музеја мамута, од којих је један подземни, затим гробље бродова и напуштени рудник дијаманата. Овде се налази и најсевернији православни храм у Евроазији, посвећен Богојављењу. Свакога дана у току поларне ноћи небо изнад Хатанге обасјава врло јака Поларна светлост, због које овамо долазе људи из свих крајева Русије.

Тикси

У Тикси се може доћи директним летом из Москве. Овде се налази аеродром од федералног значаја који повезује централне градове Русије са забаченим јакутским насељима. Тикси су 1930. основали метеоролози, морнари и војни пилоти на 72. степену северне географске ширине. Овде зими поларна ноћ траје 2,5 месеца, а лети исто толико траје поларни дан. Поларна светлост се нарочито добро види у време пролећне и јесење равнодневице, тј. у априлу и октобру.

Магадан

Само 15 километара од Магадана боја неба је потпуно другачија: читав небески свод је обасјан сијањем боје траве, које се одражава и у снегу. Житељи Магадана кажу да им поларна светлост доноси „снежно лето“, украшавајући све унаоколо јарким бојама. Магадан се налази на руском Далеком Истоку, на обали Охотског мора. Он је на истој географској ширини као и Санкт Петербург, а сурова клима и поларна светлост се објашњавају близином хладних мора и планина. Поларна светлост овде није тако честа, обично се јавља у марту и априлу, пред почетак поларног лета.

Острво Врангеља

Острво Врангеља са његовим бескрајним пространствима арктичке тундре улази у састав истоименог резервата који је уписан у Светску баштину УНЕСКО-а. Острво се налази на споју источне и западне полулопте – 180. меридијан га дели на два једнака дела. На територији острва више нема ниједног насељеног места. У сва три насеља, која су тамо подигнута у 20. веку, сада више нема становника. Сада се организују екскурзије по резервату за оне који желе да виде мошусна говеда на паши, Поларну светлост и њен одсјај у планинским кристалима, као и сабласна здања напуштених насеља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.