Пацови откривају истину о ГМ намирницама

У експерименту ће пацови бити храњени кромпиром, сојом и кукурузом, с тим што ће се једној групи давати намирнице са повећаном концентрацијом модификованих гена, другој са смањеном концентрацијом, а трећој без модификованих гена, уз уобичајену храну за пацове. Фотографија из слободних извора.

У експерименту ће пацови бити храњени кромпиром, сојом и кукурузом, с тим што ће се једној групи давати намирнице са повећаном концентрацијом модификованих гена, другој са смањеном концентрацијом, а трећој без модификованих гена, уз уобичајену храну за пацове. Фотографија из слободних извора.

У Русији ће у марту 2013. почети веома необичан ријалити шоу: јунаци ће бити пацови који ће јести генетски модификовану храну.

Према информацији до које је дошао лист „Известија“, руски противници примене генетски модификованих (ГМ) намирница приредиће јавни експеримент који треба недвосмислено да докаже јесу ли намирнице са модификованим генима штетне или не. Експериментални пацови ће бити храњени сојом, кукурузом и кромпиром у које су унети гени других организама, и цео процес ће моћи да се прати преко Интернета. Експерименте ће вршити и противници и присталице примене ГМ намирница. То је саопштила Јелена Шаројкина, аутор пројекта и директор Општенационалне асоцијације за генетску безбедност (ОАГБ).

Забранити ГМ намирнице у храни за децу 

Европски таблоиди објавили су 19. септембра фотографије „тајног експеримента“ на пацовима који су две године храњени генетски модификованим кукурузом, услед чега су им израсли огромни тумори, али то неће убедити јавност да је ГМ храна опасна, речено је у ОАГБ.

„Експеримент не треба да буде тајна. Напротив, тајност изазива сумњу у веродостојност резултата. Треба извршити отворени експеримент, у коме ће животиње моћи да се прате уз помоћ веб-камера преко Интернета у онлајн режиму. Неколико научника, наших опонената који подржавају употребу ГМ хране, потврдили су спремност да учествују у овом експерименту. Тако на крају неће бити дилеме да ли је све било чисто и коректно, каже Шаројкина. „Тек после тога друштво може да доноси одређене одлуке у вези са ГМ храном. Све док се не докаже да та храна није штетна, треба забранити реализацију свих 17 линија ГМ производа које је одобрио Институт за исхрану, и хитно треба забранити њихову примену бар у храни за децу.

У експерименту ће пацови бити храњени кромпиром, сојом и кукурузом, с тим што ће се једној групи давати намирнице са повећаном концентрацијом модификованих гена, другој са смањеном концентрацијом, а трећој без модификованих гена, уз уобичајену храну за пацове. Да би експеримент био што коректнији, помоћници који ће хранити пацове неће знати коју врсту хране дају одређеној групи. У кавезима са животињама ће бити постављене веб-камере за директан пренос на Интернету. Планирано је да се прати пет поколења пацова, уколико сви преживе, каже Шаројкина. Експеримент ће трајати око годину дана.

Резултати ће бити оцењени по биохемијским, генетским, физиолошким, морфолошким и другим важним показатељима.

Почетак преноса у марту 2013. 

Планира се да експеримент почне 2013, а за његово извођење истраживачима је потребан милион долара. Они се надају да ће пронаћи комерцијалне спонзоре, као и да ће добити државне грантове.

„Треба пожурити са овим истраживањем, јер се ризик од ширења ГМ намирница у Русији повећао због њеног уласка у Светску трговинску организацију (СТО)“, каже Александар Баранов, виши научни сарадник Института за биологију развића „Н.К. Кољцов“.

„Русија је 2006. преузела на себе обавезе које произилазе из чланства у СТО, а то значи да укидамо и забрану узгајања ГМ култура, и захтев да се обележава које су намирнице генетски модификоване“, објашњава Баранов. Данас, 120 дана после ступања у ту организацију, код нас без проблема могу да се узгајају генетски модификоване културе, с тим што Русија, у складу са преузетим обавезама, семе и технологију мора да купује од америчког произвођача.

Само без панике 

Барановљев колега из института, доктор биологије Алексеј Куликов сматра да је позиција противника ГМ намирница често неоправдано оштра, а развој савремених биотехнологија има стратешки значај за нашу земљу.

„Сви ризици се у великој мери могу контролисати. Наравно, постоји ризик да ће се покренути процеси за које ми не знамо. Али исти такав ризик постоји и код обичне селекције. Осим тога, процеси хоризонталног преноса ДНК одвијају се и сада уз помоћ бактерија и вируса, као што су се одвијали и раније. За масовне фенотипске поремећаје у последње време су вероватно одговорне велике осцилације температуре, а не вештачки фактори“, уверен је Куликов.

И присталице и противници генетски модификоване хране, као и независни експерти, слажу се да је неопходно вршити истраживања у том правцу, обзиром да су озбиљна научна истраживања овог проблема права реткост.

Росијскаја газета. Сва права задржана.