Аркаим, град Огња и Воде

Пре 3700 година на Јужном Уралу постојало је насеље са изузетно развијеном урбаном културом, сложеном религијом, улицама на крововима, лавиринтима на улазима, свастикама, а можда и опсерваторијом. Упознајте Аркаим.

Музејски археолошки комплекс Аркаим. Фотографије: ИТАР-ТАСС, Lori/Legion Media.

У Чељабинској Области, на југу Урала, на узвишици близу места где се спајају реке Велика Караганка и Утјаганка, откривена је 1987. древна насеобина. Научници се слажу да Аркаим по старости може да се упореди са египатским пирамидама или са критском микенском цивилизацијом. Древни градитељи су га подигли пре око 3600-3700 година у периоду средњег бронзаног доба.

Ко су били житељи Аркаима?

Три деценије истраживачи покушавају да одговоре на ово питање. Као што то често бива када нема правог одговора, почињу да се појављују и идеје да су у граду живели ванземаљци. Већина научника верује да су Аркаим изградили Индоевропљани, али засада та теорија није доказана. Неки међу њима претпостављају да су у Аркаиму живели преци људи који су населили Иран и Индију и на тим подручјима основали своје велике културе.

Уређење Аркаима

Аркаим је грађен плански, што потврђују откривене парцеле које су непознати градитељи оставили за изградњу кућа, као и добро осмишљене конструкције свих градских објеката. Насеље има радијалну симетрију, тј. грађено је у облику круга. Пречник спољног круга је око 160 метара. Монументалне зидине Аркаима су окружене ровом дубоким око два метра, који је некада био испуњен водом. Ширина спољашњег зида је скоро 5 m, а висина преко 5 m. Истраживачи су дошли до закључка да је основна јединица за дужину у Аркаиму износила 80 cm.

Испред улаза у Аркаим постојали су лавиринти. Можда су то биле фортификацијске „клопке“ које су отежавале приступ граду, а можда су лавиринти имали сакрални значај

Насеља бронзаног доба имају сасвим другачију структуру – линеарна су и сваки стамбени или фортификацијски комплекс грађен је независно од других. У Аркаиму је, међутим, постојао план градње, који је предвиђао међусобну повезаност објеката. Лако је уочити да је целокупан градски простор коришћен активно и рационално. Овај древни град је био добро утврђен. Био је опасан двоструким каменим зидинама између којих је пролазио пут, а уз унутрашњи зид су биле изграђене просторије различите величине и намене.

Истраживачи су у Аркаиму открили стамбене грађевине и различите помоћне објекте: грнчарске пећи, пећи за топљење метала, као и торове за стоку. На основу очуваних животињских костију научници су сазнали и које су животиње овде биле узгајане. Углавном су то били коњи и крупна и ситна рогата стока. Теже је доћи до сазнања о основном занимању древних житеља овог града – о томе се још увек воде расправе и врше истраживања.

Познато је да је свастика древни симбол Сунца који се среће код многих народа. Приликом ископавања у околини Аркаима пронађено је мноштво остатака керамичких предмета са шарама у облику свастике.

Стручњаци сматрају да су житељи овог древног града обрађивали околна поља. На локалитету удаљеном 5-6 km од Аркаима пронађено је и неколико мањих насеља из истог периода. Неки археолози сматрају да су то била имања на којима су се житељи Аркаима бавили пољопривредом.

Упркос томе што је град основан према јединственом плану, сваки стамбени објекат је грађен засебно, чак су приметни и покушаји да се кућа прошири науштрб простора предвиђеног за улицу, што говори да је свака породица (или сваки род) самостално градила своју кућу и да није било колективне друштвене изградње.

Интересантно је и то да је древно насеље имало, осим добро пројектованих пролаза, такозваних „улица“, и систем сливника и шахти. То је најстарији до сада откривени канализациони систем, који сведочи о веома високом урбанистичком нивоу Аркаима.

Кровови аркаимских кућа формирали су још једну улицу, и то тако широку да је њоме могла проћи дрвена двоколица. Иначе, најстарија двоколица на свету пронађена је на Јужном Уралу приликом археолошких ископавања на локалитету где се такође налазио древни град.

На локалитету је пронађено и мноштво костију жртвених животиња, што говори о развијеној религиозности. Истраживач Д. Зданович у једној од својих књига запажа: „У читавом низу домаћинстава у Аркаиму на дну бунара су пронађена спаљена копита, као и лопатице и доње вилице коња и крава. Кости су намерно стављане у бунар: вилице су распоређене у круг по зидовима бунара и причвршћене за земљу брезовим кочићима. Поред бунара, на чијем дну су откривени остаци жртвених животиња, налазиле су се пећи за топљење метала.“ Зданович претпоставља да ова повезаност жртвеника са ватром и водом указује на мит о рођењу божанства из огња и воде, и у томе види везу са зороастријским божанством Агни.

Аркаим је постојао око 200-300 година.

Земља градова

Многи истраживачи сматрају да је Аркаим имао још једну функцију, тј. да је био најстарија опсерваторија, због чега повлаче директну паралелу са Стоунхенџом. Интересантно је да се оба тајанствена објекта налазе на истој географској ширини.

Након открића Аркаима у овом региону је уз помоћ аерокосмичких истраживања пронађено преко двадесет сличних насеља. Сва она се налазе на веома згуснутој територији пречника 350 km, потичу из исте епохе и имају заједничке карактеристике по којима се разликују од других откривених древних градова. Истраживачи ових јужноуралских насеља увели су термин „земља градова“ као назив за ову јединствену појаву. Појава је јединствена по томе што је из тог периода сачувано врло мало градова. Углавном се срећу хумке, насеобине и некрополе, а нигде у свету није откривен овакав систем градова као на Јужном Уралу.

Оригинални чланак на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.