Православни грађани Русије славе Крстовдан

Руска православна црква обележава празник Воздвижења Часног Крста Господњег – један од дванаест највећих црквених празника. Он је установљен у знак сећања на проналазак Часног Крста на Гологоти у Јерусалиму 326. године.

Према предању, римски цар Константин Велики, који је 313. године издао Милански едикт о слободи исповедања хришћанства, послао је у Јерусалим своју 80-годишњу мајку, царицу Јелену. Након дуге потраге, она је пронашла Гроб Господњи, који је био затрпан по указу римског паганског цара у 2. веку, и три крста у близини Гроба. Покојник, кога су тим путем спроводили на сахрану, оживео је од самог додира са једним од та три крста, и тако се сазнало да је то Крст на коме је разапет Господ.

Увече 26. септембра у свим православним црквама служено је свеноћно бденије са чином подизања Часног Крста, а ујутру 27. септембра служена је празнична литургија.

Росијскаја газета. Сва права задржана.