Гроф Сава Владиславић-Рагузински и његово руско дело

Гроф Сава Лукич Владиславич-Рагузински. Литографија из 19 века.

Животне околности одвеле су Србина Саву Рагузинског (1660/8?-1738) у Русију, где је постао један од најближих сарадника Петра Великог и представљао Русију у многим дипломатским мисијама. Био је образован и храбар, имао је авантуристичког духа и много тога је учинио за Русију као дипломата, обавештајац, економиста и предузимач.

У руску историјску хронику тај човек је ушао под именом Сава Лукич Владиславич-Рагузински, али је његово право име Сава Владиславић. Овај православни Србин је рођен у Херцег Новом (око места рођења се не слажу сви истраживачи), а крајем 17. века је био принуђен да заједно са породицом бежи од турских јањичара у Дубровник, који се тада називао Рагуза.

Нажалост, у наше време је Сава Рагузински незаслужено препуштен забораву како у Русији, тако и у својој постојбини.

Његова биографија је толико богата и заслуге пред Русијом толико велике, да би се о њима могла написати читава књига. Изабрали смо за вас шест репрезентативних достигнућа овог необичног човека.

Основао је мрежу руске обавештајне
службе у иностранству

Сава је у Европи стекао економско образовање, а затим отишао у Цариград, где се бавио трговином. То му, међутим, није било главно занимање у животу. Био је изванредан познавалац турске унутрашње и спољне политике, до најситнијих детаља је знао све дворске тајне и карактер владара Османлијског Царства, а у души је крио мржњу према онима који су разрушили његово породично гнездо. Стога је Сава у Високој Порти, Венецији и Француској организовао разгранату трговачку мрежу. Уствари је то била прва руска обавештајна мрежа у иностранству!

Када се Сава 1702. забринуо због велике пажње коју на њега обраћају турске власти, он је из Турске преко Црног мора дошао у Русију и са собом донео рукопис „Проучавање пута Црним морем до Москве“ са детаљним описом лука, гарнизона, њиховог наоружања, поморских база и осталим подацима обавештајног карактера. Обавештајна мрежа у црноморском региону у то време је за Русију била крајње актуелна.

Сава је организовао широку обавештајну мрежу и по целој Европи, што је у више наврата помогло Русији да однесе победу у биткама.

Поклонио је Русији Александра Пушкина

Е. Гејтман: Александар Пушкин. Гравира из 19. века.

Када се 1705. вратио у Москву са једног путовања, Сава Рагузински је довео осмогодишње дете родом из Етиопије, које је купио на тржници у Истамбулу. Малог Етиопљанина је Сава поклонио Петру Великом, јер је овај волео све што је ретко и необично. Петар Велики се веома обрадовао поклону и наредио да се дечак крсти, а сам цар му је био кум и дао му је своје име по оцу. Од тада се Ибрахим Петрович Ханибал (то је било његово пуно име после крштења) није одвајао од цара, спавао је у његовој одаји и пратио га у свим походима. Ибрахим Петрович је имао шесторо деце, а 1799. му се родио праунук – велики руски песник Александар Сергејевич Пушкин.

Донео је у Русију прву античку статуу наге жене

Венера из Тауриде, 3. век пре нове ере. Музеј „Државни Ермитаж“, Санкт Петербург.

Из Рима, где је у име Руске Империје водио преговоре са римским папом Климентом Тринаестим, Сава Рагузински је донео у Русију статуу Афродите - Венере из Тауриде (у Русији позната као „Венера Тауријска“). То је у Русији била прва античка статуа наге жене. Кип потиче из 3. века пре нове ере, а данас се налази у Ермитажу и сматра се његовом најчувенијом статуом. Некада је Венера из Тауриде красила Летњи парк – царску резиденцију у центру Санкт Петербурга. Сава Рагузински је донео у Русију и све остале скулптуре које су некада стајале у Летњем парку.

Спасао је живот Петру Великом

Петар Велики код Прута. Гравира из 19. века.

У јесен 1710. године Турска је објавила рат Русији. Турска армија са готово 200 хиљада војника прешла је Дунав и кренула према Дњестру. Ратна срећа није била нимало наклоњена Русији. Иако је рат изазвао буђење народно-ослободилачких покрета у Молдавији, Бугарској, Србији и Црној Гори, ипак руска армија није добила очекивано појачање. На крају је турска војска код реке Прут опколила 44 хиљаде руских војника заједно са Петром Великим. Тада је гроф Рагузински ступио у преговоре као представник руске стране. Турци су поставили два услова: извесне територијалне уступке и изручење грофа Рагузинског, јер је он био шпијун у Турској, открио је многе тајне и тиме нанео велику штету турској држави. Турци нису знали да тај исти Рагузински управо разговара са њима, а он је мирно седео и водио преговоре све док није издејствовао да руска војска изађе из обруча достојанствено, са оружјем. Наравно, неке територије су уступљене Турској, али је зато Петар Велики остао жив.

Са Кином је склопио уговор о државној граници и трговини

Сава Рагузински 1725. постаје руски амбасадор у Кини. После 58 сусрета у којима је водио преговоре, Сава је 1727. склопио споразум о разграничењу и трговини између Русије и Кине, познат као Кјахтински уговор. Споразумом је дефинисана граница између двеју земаља, а Русији је омогућено да тргује у Пекингу, тј. да једном у три године пошаље у Пекинг караван од највише 200 људи. Роба на граници није царињена, што је допринело значајном порасту обима трговине између Русије и Кине. Уговор је такође био правна основа за постојање и рад Руске духовне мисије у Пекингу.

Основао је град Кјахту

Караван са чајем. Пут од Кјахте до Москве био је средином 19. века дуг 5926 km (5555 врста). Фотографија из слободних извора.

После потписивања Кјахтинског уговора Сава Рагузински је положио први камен темељац у изградњи града Кјахте као трговачке колоније. Нешто раније је Сава овде положио камен темељац Тројицкосавске тврђаве, која је име добила у част Свете Тројице и светог Саве Српског. Градић Кјахта као истурени трговачки положај Русије на граници са Кином имао је велики значај за обе земље, јер је био део светске трговачке мреже. Кјахта је 1854. имала 54 трговачке фирме, а међу њима и представништва страних компанија. Све до средине 19. века Кјахта је била главни центар трговине између Русије и Кине, а поред тога је имала развијене трговачке односе и са Лондоном и Америком. Кроз Кјахту је пролазио „Велики пут чаја“, захваљујући коме је она читаво столеће снабдевала чајем целу Русију и имала монопол на продају чаја у Европи. Тај кинески чај се у Русији звао „кјахтински“, а у иностранству „руски“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.