„Гогољ је створио словенски црни хумор“

„Кад сам у Санкт Петербургу, обавезно одем у Ермитаж. Уметност царске Русије ме одушевљава. А кад пролазим кроз град све ми се чини да ћу иза ћошка наићи на Достојевског, Пушкина, Гогоља, Мајаковског, на људе који су стварали мој свет од малих ногу.“ Извор: ИТАР-ТАСС.

„Кад сам у Санкт Петербургу, обавезно одем у Ермитаж. Уметност царске Русије ме одушевљава. А кад пролазим кроз град све ми се чини да ћу иза ћошка наићи на Достојевског, Пушкина, Гогоља, Мајаковског, на људе који су стварали мој свет од малих ногу.“ Извор: ИТАР-ТАСС.

Емир Кустурица у Санкт Петербургу говори о богатству словенске културе, проблемима руског и српског менталитета, Холивуду, СССР-у и 3D филмовима.

У Санкт Петербургу је у оквиру уједињеног филмског форума отворен први међународни фестивал. Укупно 14 филмова из Европе и Азије такмиче се у четири номинације: „Најбољи филм“, „Најбољи редитељ“, „Најбољи глумац“ и „Најбоља глумица“. За председника жирија изабран је Емир Кустурица. Дописник листа „Известија" разговарао је са култним српским редитељем.

Известија: Како сте постали председник жирија?

Емир Кустурица: Врло просто. Организатори фестивала су ми се обратили и изложили своје планове. Мени се допала идеја да пројекат буде синтетички, тј. да буде истовремени спој неколико врста уметности: музике, позоришта и филма. То је перспективна ствар, јер данас само фестивали праве пресек огромне и разнородне продукције филмске индустрије. Савремени филм болује од великих промена. Биоскопске дворане су на удару Интернета и Холивуда, и фестивали су као некакве оазе, оне су простор где човек на миру може доћи у додир са чистом уметношћу. Ја и иначе мислим да ће временом фестивали постати једино место где ће моћи да се погледа добар филм.

Просто речено, он [Холивуд] прави г..., али је најгоре од свега што се та г... некако трансформишу у читаву идеологију, а то је већ опасно.

Известија: Шта још тренутно радите, поред тога што учествујете на фестивалу?

Е.К.: Ја сам троцкиста у уметности, увек нешто радим и увек радим неколико ствари истовремено. Свирам, пишем књигу, пишем један сценарио, други сценарио, припремам три филма, а ево сада сам допутовао у један од најлепших градова на свету.

Известија: Нисте овде први пут. Имате ли нека своја омиљена места?

Е.К.: Кад сам у Санкт Петербургу, обавезно одем у Ермитаж. Уметност царске Русије ме одушевљава. А кад пролазим кроз град све ми се чини да ћу иза ћошка наићи на Достојевског, Пушкина, Гогоља, Мајаковског, на људе који су стварали мој свет од малих ногу.

Известија: Функционери најављују да ће Санкт Петербург захваљујући фестивалу постати један од центара светске кинематографије.

Е.К.: Таква идеја уопште не изгледа неостварљиво, јер ви овде имате грандиозну историјску сценографију. Европски изглед Санкт Петербурга је репрезентативнији од многих европских градова. Петар Велики је својевремено сабрао на једном месту све што је било најбоље у западној култури. Тај дух и данас постоји, и ако за годину дана фестивал постане бољи, ако се прошири, онда има све шансе да постане запажен светски догађај.

Известија: Често критикујете Холивуд. Зар вам се не чини да је његов утицај у последње време ослабио?

Е.К.: Холивуд је и даље огроман проблем за кинематографију. То није онај предивни Холивуд 1950-их и 1960-их. Тада је он био центар светског идеализма, а затим су бизнисмени и стручњаци за маркетинг направили од њега машину за стицање богатства. Холивуд сада пласира уметност која не одговара на најважнија питања данашњег света и човековог места у Васиони. Холивуд ствара филмове који су потпуно изван контекста реалности. Просто речено, он прави г..., али је најгоре од свега што се та г... некако трансформишу у читаву идеологију, а то је већ опасно.

Известија: Толико о Холивуду. А гледате ли нове руске филмове? Код нас их често оптужују за песимизам.

Е.К.: То је зато што је нова западна кинематографија оставила на вас снажан утисак. Нови западни филмови не могу бити црњи, а ви их без размишљања копирате. То је жалосно, јер ви имате велике претке: Антон Павлович Чехов је отац европске егзистенцијалне драме, Николај Васиљевич Гогољ је први човек који је у словенском свету створио црни хумор, какав се у наше време може срести, рецимо, код Тарантина. Штета је што ви не обраћате пажњу на своје корене. Ви стојите на филозофском камену, на вечном извору стваралачког надахнућа.

Известија: Руску кинематографију на фестивалу представља Алексеј Балабанов. Допадају ли вам се његови филмови?

Е.К.: Да, наравно. То је човек који живи за своје филмове, и који управо на свом примеру показује какав треба да буде руски филм, у сваком погледу.

Известија: Дошли сте са својим бендом The No Smoking Orchestra и већ сте имали концерт. Каква је била публика?

Е.К.: Врло добра. Људи кажу да је наш наступ био фантастичан. То и јесте циљ музике и филма: натерати гледаоца да прође кроз катарзу и изађе срећан. Ако је свет опасан и страшан, који је онда смисао да се и на филму приказују иста та мучења и убиства?

Известија: То је реализам.

Е.К.: Није то реализам, то је пројекција реалности, реакција на телевизијски ријалити шоу. Уметник треба да ствара приказ бољег живота.

Известија: Ви се свим активностима бавите истовремено. Да ли вам је то навика из детињства?

Е.К.: Ја нисам хтео да постанем ни рокер, ни филмаџија. Нисам ништа хтео, био сам врло проблематично дете. А онда ме је мајка одвела да играм епизодну улогу у партизанском филму и од тада сам се заразио филмом. Схватио сам да уметност може да споји много тога, и када се приликом монтаже спајају три различита фрагмента, настаје нови живот. И нови свет.

Известија: Какво је ваше мишљење о 3D-технологији?

Е.К.: Ниско. Та технологија је експлоатација видљивог света уз помоћ филмских ефеката, и уједно је то финални стадијум продирања у људски мозак. Тродимензионалност није оно што постоји, него оно што се догађа у нашем мозгу, схватате? Ми размишљамо тродимензионално, а 3D-технологија је тотална хипноза и апсолутна контрола мозга. Осим тога, за време пројекције гледаоци више обраћају пажњу на специјалне ефекте, него на садржај, што опет иде на руку холивудском филмском бизнису.

Известија: Да се вратимо на Русију. Говорили сте да вас талас протеста плаши, и да страхујете од нове Октобарске револуције. Али људи страхују управо од повратка СССР-а.

Е.К.: То је неизводљиво. Како је могуће вратити СССР, када је у вашој земљи капитализам, кад се експлоатишу извори сировина, кад постоји стриктна подела на веома сиромашне и веома богате? То је стратешки проблем, а не политички. Да би се изашло из кризе треба једноставно изменити правила игре и пре свега не копирати западну демократију. Ви имате другачије вредности и култура вам је сасвим другачија. Поред тога, не може се устројство огромне земље променити за један дан. Требаће вам још четрдесетак година да све дође на своје место. Али ни случајно не треба дозволити било какву револуцију. Русија не би поднела још једну револуцију.

Известија: Ви сте оптимиста у погледу будућности наше земље.

Е.К.: И ви треба да будете оптимисти, иначе ће у Русији поново доћи до потпуног расула. Плаши ме ваша спремност да страдате за идеју и правду. То је типична словенска црта. И Србима је то својствено: непотребно жртвују живот за бескрајне промене.

Росијскаја газета. Сва права задржана.