„Вечно млад“ Сергеј Бодров

Сергеј Бодров је остварио свега неколико филмских улога, али је то било довољно да у последњим годинама одлазећег миленијума постане права звезда руске кинематографије. Управо је Бодров успео да оствари оно што ником у руској постсовјетској уметности ни пре ни после њега није пошло за руком. Успео је да дочара аутентичну слику јунака нашег доба, коме су веровали и верују милиони гледалаца. У време тоталног хаоса 1990-их, краха традиционалних животних вредности и потпуне моралне дезоријентисаности, једноставан и шармантан младић пролази пакао првог чеченског рата. Управо он, који успева сам да се супротстави хордама криминалаца свих врста, постаје прави јунак нашег доба.

Данило искрено воли Русију, воли своју мајку, свога брата, своје ратне другове, несрећне жене и уопште све обесправљене људе, којима помаже одмах и без икакве задње намере. Али зато је немилосрдан према непријатељима, а непријатељи су му разни криминалци: кавкаска, украјинска и црначка мафија, петербуршки бандити и гангстери, московски новокомпоновани богаташи и амерички бизнисмени који тргују оружјем, дрогом и људима. Данило је неустрашиви витез без мане. Он се без напора обрачунава са свакојаким олошем, и то ради темељито, најпре у Петрограду, затим у Москви, и на крају у Чикагу, у чему му помаже бивши криминалац и бивши милиционер, његов старији брат Витја.

Ни пре ни после „Брата“ Русија није имала прилике да види домаћи акциони филм тако високог ранга. И први и други део су постали невероватно популарни, и одмах после приказивања мноштво цитата је ушло у руску свакодневицу, а одатле и у савремени руски језик. Песме руских рок група које су снимиле музику за оба филмска наставка годинама су биле највећи хитови, а многе од њих су постале познате управо захваљујући овом филму.

Реални живот је, нажалост, много сложенији и трагичнији од филма. Сергеј је 2001. одлучио да се опроба у улози редитеља и снимио је прилично добар филм „Сестре“, у коме је дебитовала једна од најпопуларнијих савремених руских глумица Оксана Акињшина. Након тога Сергеј и његова филмска екипа 2002. одлазе на Кавказ, у Северну Осетију, где снимају нови филм „Гласник“. У Кармадонској клисури се 20. септембра 2002. од ледника Колка одвојила огромна маса леда дуга 5 km. Лавина се устремила ка кориту планинске реке носећи камење, песак, муљ и оборено дрвеће, и брзином од 75km/h сручила се право на Сергејеву филмску екипу... Поред Сергеја Бодрова још 108 особа је нестало у Кармадонској клисури.

Ове године би се овој глумачкој икони навршило 40 година. За милионе Руса је он остао „вечно млад“, као што и доликује правом хероју. Песма групе „Смисаоне халуцинације“ („_serbianBeginIgnore_Смысловые галлюцинации_serbianEndIgnore_“) једна је од главних на саундтреку филма „Брат-2“. Речи ове песме сада већ звуче као пророчанство:

Могао бих да попијем море
Могао бих да будем неко други
Да будем вечно млад
И вечно пијан

Могао бих да постанем река
Да постанем тамна вода
Да будем вечно млад
И вечно пијан
Вечно млад

Могао бих да постанем стена
Али већ неко други
Неко ко је млад
И ко је пијан
Хоће да постане река
Да буде тамна вода
Да буде вечно млад
И вечно пијан
Вечно млад

Росијскаја газета. Сва права задржана.