36.000 Руса се вратило у домовину из расејања у 2012.

Александар Бабаков, специјални представник председника Русије за односе са организацијама руске дијаспоре. Фотографија: А. Савин. 

Александар Бабаков, специјални представник председника Русије за односе са организацијама руске дијаспоре. Фотографија: А. Савин. 

Како живе руски грађани у иностранству и са каквим се проблемима сусрећу? Колико често долазе у земљу? Како функционише програм за повратак руских емиграната из иностранства? Какав је став званичне Москве о оснивању Руске странке Србије? О овим и другим питањима за RBTH говори Александар Бабаков уочи Првог економског форума руских емиграната који ће се одржати 1. и 2. октобра. Господин Бабаков је посланик Државне думе и специјални представник председника Русије за односе са организацијама руске дијаспоре.

RBTH: Светски конгрес руских емиграната се одржава редовно. У Москви ће 1. и 2. октобра први пут бити организован економски форум наших сународника који живе у иностранству. Какве су могућности повезивања руског бизниса и пословних кругова наших сународника у иностранству?

Александар Бабаков: Светски конгрес представља највиши званични орган који омогућава сарадњу наших емиграната са органима државне власти и региона РФ. Конгрес се одржава најмање једном у три године.

Колико ми је познато, економски форум дијаспоре организују московске власти. Циљ форума је развој успешне сарадње између руског бизниса и пословних кругова наших сународника у иностранству, као и коришћење њиховог потенцијала и искуства у циљу унапређења економских интереса Русије у другим земљама.

RBTH: Програм за подршку руских емиграната који желе да се врате у земљу усвојен је 2006. Колико је он ефикасан? Колико се наших сународника заиста вратило?

Александар Бабаков: У току реализације државног програма у Русију се вратило преко 98 хиљада људи. Од тога се око 36 хиљада вратило ове године.

Највише потенцијалних учесника у државном програму и чланова њихових породица заинтересовано је за повратак у Казахстан, Узбекистан, Молдавију и Јерменију. Значајан миграциони потенцијал забележен је у Киргизији, Таџикистану и Украјини. Интересовање за овај програм примећује се и код наших сународника који живе у Грузији, Азербејџану, Белорусији, у земљама Европске уније (Немачка, Летонија, Литванија и Естонија), Израелу, САД и Боливији.

Драго што људи [из Србије] који себе доводе у везу са Русијом покрећу овакве иницијативе [оснивање Руске странке Србије].

RBTH: Шта је суштина нове верзије државног програма коју је 14. септембра потписао председник Русије Владимир Путин?

Александар Бабаков: Пре свега, програм ће од сада имати неограничени рок трајања. Досадашњи програм је важио до краја 2012. Такође, проширен је списак предвиђених занимања учесника у програму. Сада кандидати не морају бити само грађани Русије који раде у иностранству. То сада могу бити и студенти руских универзитета, као и лица која се баве инвестиционом, предузимачком и пољопривредном делатношћу. Нови моменат је и то што је регулисано питање статуса учесника овог програма: сада тај статус може трајати три године од добијања потврде о учешћу у програму. И најзад, прецизније је дефинисан списак сродника који се третирају као чланови породице учесника програма. Све у свему, у овом виду државни програм даје веће могућности за реализацију права наших сународника да се преселе у Русију, а и сам програм је ефикаснији и прецизнији.

RBTH: Колико организација наших сународника постоји у САД? Да ли се за њих издвајају средства из руског буџета?

Александар Бабаков: Организације руских грађана у САД имају иста права и могућности као и организације у другим државама. Желим да нагласим да према различитим подацима у САД има између 2,5 и 4 милиона људи са руског говорног подручја. Према подацима последњег пописа из 2000. године 3,1 милион људи се изјаснило као Руси (око 1% становништва САД).

Између Русије и Америке не постоје билатерални споразуми о држављанству, социјалном старању, култури, и образовању. Обе стране нити признају, нити одбацују двојно држављанство. У САД се не признају руске дипломе (63% имиграната са руског говорног подручја има академско образовање).

У САД постоје разне друштвене организације руских грађана чији су чланови имигранти из Русије и Совјетског Савеза који су отишли у ову земљу у различито време. Нажалост, старе организације руских имиграната (Конгрес руских Американаца, Толстојева фондација, Руска академска група и друге) полако се гасе због старости руководилаца.

У последњих неколико година успешни пословни људи из дијаспоре успостављају тешњу сарадњу са руском амбасадом.

RBTH: У Србији је недавно била регистрована нова политичка странка под називом Руска партија Србије. Већина њених чланова је руског порекла. Један од њених циљева је очување руске културе на тлу Србије и враћање руског језика у српски образовни систем. У ову странку се већ учланило и много Срба. Да ли ова странка има неке везе са званичном Москвом? Шта ви мислите о овом необичном самоорганизовању Руса из Србије?

Александар Бабаков: Ми пажљиво пратимо процес консолидације наших сународника, укључујући и њихову тежњу да се организују на политичком и друштвеном плану. Србија је одавно веома блиска Русији и у њој је веома приметан утицај руске културе и језика. Због тога нам је драго што људи који себе доводе у везу са Русијом покрећу овакве иницијативе. Битно је да те организације заиста буду одраз реалних стремљења наших сународника и да имају њихову пуну подршку.

Росијскаја газета. Сва права задржана.