Квас, истинско национално пиће Русије

Најбољи је квас који се прави код куће, али је још бољи онај који се производи у православним манастирима. Фотографија из слободних извора.

Најбољи је квас који се прави код куће, али је још бољи онај који се производи у православним манастирима. Фотографија из слободних извора.

Ако мислите да је руско национално пиће вотка, нисте у праву. Чудесно пријатан напитак са малим процентом алкохола, благо пенушав и златно-смеђе боје од давних времена до данашњег дана гаси жеђ становницима Русије: то је квас. Нажалост, индустријски произведени квас једва да заслужује то славно име. Зато ће вас „Руска реч“ научити како да сами направите прави!

Класичан квас има густину и опорост јабуковаче са ниским процентом алкохола, а добија се ферментацијом црног или ражаног хлеба, изворске воде и биља, мада постоје и врсте кваса које се праве од бобичастог воћа, других врста житарица и репе. Квас се конзумира самостално као напитак, али се користи и као основни састојак хладних летњих чорби попут окрошке .

Редакција „Руске речи“ на основу поузданих извора потврђује да је индустријски произведени квас који се може купити у српским супермаркетима такође веома бледа копија оригинала.

На прагу лета на готово сваком углу пажњу привлаче мале жуто-црвене цистерне за точење кваса, где жедни могу да се освеже током целог дана. Квас се данас комерцијално производи у великим заводима и продаје у супермаркетима у пластичним боцама током целе године. У овом веома уносном послу учествују чак и постројења „Кока коле“ и „Пепсија“. Многи Руси сматрају да је такав тренд производње и продаје помало увредљива комерцијализација овог националног блага и сви су сагласни да је квас далеко бољег укуса од иностраних безалкохолних напитака.

Најбољи је квас који се прави код куће, али је из неког разлога још бољи онај који се производи у православним манастирима. Квас је довољно благ да га могу пити и деца, а свакако је здравији од безалкохолних напитака на бази заслађених сирупа. Поред тога, прављење кваса је одличан начин да се искористи стари хлеб. Дакле, пробајте! Можда вас сасвим придобије! Слободно комбинујте различите састојке све док не добијете укус који вам се допада. Ја сам додала мало ђумбира и коре лимуна што је мом квасу дало особен укус. Експериментишите да бисте добили свој!

Квас

Потребна опрема

- газа или чиста кухињска крпа

- стаклене боце са пластичним затварачима

Састојци

- 4 литра кључале воде и 3 супене кашике (45 ml) топле воде

- мало свежег ђумбира (око 5 cm), ољуштеног и исеченог на танке колутиће

- 15 ml рендане коре свежег лимуна

- 50 g сувог грожђа

- 125 ml шећера

- 750 g сувог или старог ражаног или црног хлеба, исеченог или измрвљеног у ситне комаде; руски хлеб „бородински“ даје најбољи укус

- 1 паковање инстант сувог квасца (2-1/4 кафене кашичице или 7 g)

Упутство

1. У поклопљеном великом супеном лонцу загрејати воду до кључања.

2. Поређати комадиће хлеба у плех за печење и пећи 30 минута на 180°C док не постану тврди. Ако је хлеб стар, пећи само 15 минута.

3. Када вода прокључа, склонити лонац са плотне, додати хлеб и кратко промешати да се добије уједначена маса. Добро поклопити и оставити да стоји 5 сати.

4. Обложити цедиљку слојевима газе и поставити је изнад чисте чиније или шерпе. Процедити смешу хлеба и воде кроз газу, притискајући дрвеном варјачом комадиће хлеба да се добро оцеде. Уклонити мрвице.

5. Додати квасац у топлу воду и оставити 2 минута да нарасте.

6. Кад квасац нарасте додати шећер, лимунову кору и ђумбир у претходно добијену течност; покрити крпом и оставити да стоји преко ноћи (8-12 сати).

7. Процедити течност кроз цедиљку да би се уклонили ђумбир и лимунова кора, затим пресути у стаклене боце, водећи рачуна да се оне не напуне до врха – оставити мало места да би процес ферментације могао да се настави. Додати по шаку сувог грожђа у сваку боцу, потом затворити боце запушачем и оставити да стоје 2-3 сата. Охладити у фрижидеру 2-3 дана пре служења.

Пријатно!

Џенифер Јеремејева дуго живи у Москви и ради као слободан писац и фотограф. Џенифер је ауторка и уредница The Moscovore, сајта посвећеног кувању и местима са добром храном у Москви, као и Russia Lite, блога који документује веселу страну живота у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.