Новосибирск, мозак Сибира

Како се Транссибирском железницом са запада приближавате Новосибирску, крајолик губи своју питомост и све је мање зеленила; преовлађују мала узвишења са тек понеким дрветом.

Изненада, на самом уласку у град, појављује се широки Об, једна од три највеће сибирске реке, и издиже се силуета Новосибирска на хоризонту. Са око 1,5 милиона становника, Новосибирск је постао трећи град по величини у Русији (после Москве и Санкт Петербурга) и највећи и најдинамичнији град Сибира, надмашивши старија насеља попут Томска и Тоболска.

Новосибирск је настао на месту где се укрштају железница и река, а свој живот је започео као Новониколајевск на преласку у 20. век. Он је прави „град железнице“ – израстао је 1893. из малог насеља Ново Село, основаног близу градилишта великог железничког моста преко Оба, грађеног за Транссибирску пругу. Спајањем постојећих насеља 1903. настао је град, прозван Новониколајевск по императору Николају Другом.

Повољан спој географског положаја и железнице од првих дана је обезбедио услове за интензиван развој града. О томе сведоче и преживеле грађевине с почетка 20. века – међу њима су и дрвене куће, богато украшене и прилично велике. Током првих 20 година у Новосибирску су постојале практично само дрвене грађевине. Тек понека зграда од јавног значаја била је сазидана од цигле, као што су храм св. Александра Невског (1896-1899, данас поново служи као црква), и Градски трговински центар (1910-1911), импозантна зидана грађевина која подсећа на железничку станицу.

Као и у другим већим сибирским градовима, снажан развој Новосибирска пре Првог светског рата нагло је заустављен хаосом и разарањима које је донео дуготрајан Руски грађански рат. У Новониколајевску су борбе окончане релативно брзо тако што су совјетске снаге 1919. заузеле град. Његова кључна улога у саобраћајном систему земље допринела је брзом опоравку, а 1926. град је преименован у Новосибирск. За кратко време постаје један од главних центара совјетског индустријског развоја и административни центар већег дела географског Сибира. Тако је између 1925. и 1937. Новосибирск био главни град простране Сибирске области у чији састав је ушло пет губернија из предреволуционарног времена.

Динамичан развој се одразио у савременом конструктивистичком стилу великих административних зграда дуж главне градске магистрале – Црвеног проспекта. Један од најбоље очуваних примера овог стила је изузетно лепа зграда Извршног комитета Сибирске области, завршена 1932.

Крајем 1930-их значајне грађевинари су се држали традиционалне архитектуре Стаљиновог периода. Најимпозантнија грађевина овог периода је Театар опере и балета, један од најзначајнијих центара класичне музике у Русији. Његова изградња је трајала од 1931. до 1945, али су последњи радови били окончани тек 1956. Главна градска железничка станица, завршена 1939, такође је одраз грандиозности совјетског неокласицизма. Још увек је једна од највећих у Русији.

Новосибирск је просперитетна метропола, са изузетно чистим и негованим центром. У његовом ужурбаном језгру ничу нови стамбени и пословни облакодери, а подземна железница, пуштена у рад 1985, повезује насеља на две стране реке Об. У граду се налази и неколико значајних високообразовних установа, међу којима су и Новисибирски државни технички универзитет (основан 1950), као и Новосибирски државни универзитет (основан 1959).

Лек против великих богиња синтетисан у Новосибирску
Вирус великих богиња (Variola vera), који је до свог нестанка 1980. са­­мо у 20. веку убио око 500 ми­ли­она људи, сачуван је у Но­во­­с­ибирску. Сада стижу и пло­­­до­ви те храбре одлуке.

Значајан део своје интелектуалне енергије Новосибирск црпи из свог предграђа Академгородока („академски град“). Настанак Академгородока 1957. везује се за процват науке из доба Спутњика. Временом је овај град стекао реноме идиличне заједнице људи од науке. Иако помало разбарушен (као и већина научника), град још увек има тихи шарм оличен у парковима и улицама са дрворедима који заклањају совјетске зграде из 1960-их. Овај научни град је преживео тешко време 1990-их и у њему се и данас обавља велики део значајних научних истраживања у Русији у свим областима науке. Поред истраживачких института, у Академгородоку су смештени и бројни музеји, као што је Музеј историје сибирске културе, у коме се налази чувена збирка мумија са висоравни северног дела Средње Азије.

У Академгородоку се такође налази и музеј на отвореном посвећен дрвеној архитектури. У њему су изложени археолошки експонати, укључујући и праисторијске идоле. Међутим, највећи драгуљ поставке музеја је реконструисана црква Христа Спаситеља из села Зашиверск на реци Индигирки, у Републици Саха (Јакутији). То место се налази око 3.000 километара источно од Академгородока. Ова црква, подигнута око 1700. године, служила је народу Зашиверска много деценија, све док целокупно становништво села није умрло током епидемије великих богиња 1883. године. (Игром судбине, лек против ове болести недавно је пронађен управо у Новосибирску, у Институту „Вектор“, једној од малобројних светских установа које на скали биолошке сигурности имају највишу ознаку, BSL-4.)

После ове велике катастрофе Зашиверск је стекао репутацију уклетог места, те су га путници избегавали. Мада је већина његових дрвених грађевина пропала, црква и звоник, грађени од чврстог аришовог дрвета, постоје и даље. Поновно откриће овог „села мртваца“ представљало је 1930-их праву сензацију. У периоду 1969-1971. област Зашиверска подробно је изучавао тим стручњака са Сибирског одељења академије наука (са седиштем у Новосибирску, односно Академгородоку). Средином 1970-их црква и звоник су демонтирани, пребачени у Академгородски музеј архитектуре где су затим рестаурирани. Тако је трагедију у удаљеној Јакутији преживела једино мала црква – драгуљ архитектуре, данас изложена у центру Сибира.

Росијскаја газета. Сва права задржана.