Русија у војној слагалици Централне Азије

Срдачном потписивању споразума о руском војном присуству у Таџикистану до 2042. године претходила је година напетих преговора. На слици: председник Русије Владимир Путин и његов таџикистански колега Емомали Рахмон. Извор: Росијска газета.

Срдачном потписивању споразума о руском војном присуству у Таџикистану до 2042. године претходила је година напетих преговора. На слици: председник Русије Владимир Путин и његов таџикистански колега Емомали Рахмон. Извор: Росијска газета.

Москва ће задржати војну базу у Таџикистану бар до 2042. У непредвидивом развоју догађаја после повлачења америчких трупа из Авганистана 2014. Русија може бити увучена у сукоб са Талибанима и принуђена да војном силом штити мир у Централној Азији.

Москва и Душанбе постигли су у петак договор у вези са руском војном базом у Таџикистану, која ће остати у тој земљи све до 2042. године, изјавио је помоћник руског председника.

Споразум коме су претходили месеци напетих преговора представља успех руске дипломатије, тврде руски и западни аналитичари.

Међутим, то истовремено значи да је Русија сагласна да употреби војну силу ради одржавања мира у Централној Азији, региону у коме ће се створити услови за повећање нестабилности после повлачења америчких снага из Авганистана 2014, кажу стручњаци.

Споразум је закључен током сусрета руског председника Владимира Путина и његовог таџикистанског колеге, Емомалија Рахмона у престоници Таџикистана Душанбеу, рекао је Путинов помоћник Јуриј Ушаков.

Према важећем споразуму, руска војна база у Таџикистану требало је да се затвори 2014. године, али је рок сада продужен за још 30 година уз могућност продужавања за по пет година по истеку наведеног датума, изјавио је Ушаков. Русија је предлагала да се уговор продужи за још 49 година, док је Таџикистан тражио да се рок ограничи на 10 година.

Медијски извештаји наводе да је Таџикистан захтевао 250 милиона долара годишње за базу са 7.000 војника смештену на три локације. Међутим, Ушаков је у петак изјавио да ће Русија добити базу на коришћење „готово бесплатно“, не улазећи у детаље.

Талибани долазе

Аналитичари сматрају да Централној Азији предстоји даља дестабилизација после повлачења америчких снага из Авганистана.

Талибани се надају да ће преузети власт у тој земљи или бар повећати свој утицај, што ће вероватно имати дубље последице у региону, изјавио је Александар Књазев са Института за оријенталне студије Руске академије наука.

Он је додао да напетост између Таџикистана и Узбекистана расте због сукоба око изградње бране Рогун у Таџикистану.

Ситуација у самом Таџикистану је такође нестабилна, о чему сведочи недавни излив насиља у Горно- Бадахшанској области, где власти у јулу нису успеле да угуше побуну локалних вођа наоружаних група, већ су морале да ступе у преговоре са њима, речи су Владимира Бартенева, руководиоца Центра за безбедносне и развојне студије на Московском државном универзитету „Ломоносов“.

У том смислу, улога руске базе са 7.000 високо обучених војника је веома важна – треба да одврати све „усијане главе“ у региону од непромишљене војне акције, објаснио је Књазев.

Међутим, ови војници могли би да буду изложени и много озбиљнијој опасности – Талибанима, рекао је Пол Квин-Џаџ, стручњак за Централну Азију у Међународној кризној групи, посматрачкој организацији са центром у Бриселу.

Он је признао да је тешко предвидети обим деструктивних активности које би исламисти могли да предузму у Централној Азији после 2014. године, као и да је могуће замислити да ће руске снаге у Таџикистану морати да интервенишу у северном Авганистану, први пут после изгубљеног рата који је трајао од 1979. до 1989.

„Од Русије би се у овом тренутку могло очеквати да заштити Таџикистан, а ризик ће се повећати после 2014“, закључио је Квин-Џаџ.

Дуготрајни преговори око базе

Споразум са Таџикистаном може да узнемири суседни Узбекистан, који тежи да буде регионална сила и последњих месеци се окреће Сједињеним Државама. Делегација коју чини 17 америчких високих војних званичника управо ове седмице обилази Узбекистан.

Стручњаци тврде да је повлачење САД из Авганистана предвиђено за 2014. учинило да опстанак базе буде императив за Русију. Међутим, срдачном потписивању споразума претходила је година напетих преговора, уз стално одлагање доношења коначног решења. Само седам дана пре свечаног склапања уговора командант копнених снага Русије Владимир Чиркин прогнозирао је да споразум о продужењу боравка руских снага у Таџикистану неће бити закључен пре 2013.

Александар Књазев са Института за оријентале студије РАН изјавио је да су се „таџикистанске власти понашале као на пијаци“. Наиме, уз поменути споразум закључено је и неколико других уговора, укључујући и обавезу Русије да повећа број боравишних и радних дозвола за држављане Таџикистана. У Русији ради 1,1 милион таџикистанских радника који су 2011. послали у своју земљу укупно 3 милијарде долара, што износи око 50% БДП те државе, рекао је Путинов помоћник Ушаков.

Русија ће такође побољшати сарадњу са Таџикистаном у борби против илегалне трговине дрогом, и за ту сврху ће упутити Душанбеу помоћ у износу од 5 милиона долара.

Москва такође разматра могућност да се укључи у планове Таџикистана за изградњу неколико хидроелектрана у унутрашњости земље, рекао је Путин после разговора са Рахмоном. Није износио детаље о тим плановима.

Таџикистан тренутно на реци Вахш гради брану Рогун, високу 335 метара. Овај пројекат оштро критикује суседни Узбекистан због бојазни да ће му брана смањити доток пијаће воде, велике драгоцености у сушној Централној Азији.

Постизање споразума у погледу више питања - имиграције, борбе против трговине дрогом и енергетике - показало је да је руска дипломатија научила да користи економске подстицаје ради остварења својих циљева, мишљење је Владимира Бартенева из Центра за безбедносне и развојне студије.

Шта ће рећи комшија

Москва је постигла сличан договор са Киргизијом, у којој ће руска војна база бити смештена бар до 2032. године. Русија је заузврат отписала 500 милиона долара киргиског дуга. У овој средњоазијској држави постоји и војна база САД, али ће она бити затворена 2014. године.

Стручњаци се слажу да споразум значи да је Русија сагласна да употреби војну силу ради одржавања мира у Централној Азији.

По речима Квин-Џаџа, убрзавање договора са Таџикистаном било је веома важно за Путина, који у Централној Азију види зону од „посебног интереса“, односно средство за јачање међународног престижа Русије.

Међутим, овај споразум са Таџикистаном може да узнемири суседни Узбекистан, који тежи да буде регионална сила и последњих месеци се окреће Сједињеним Државама, нагласио је Књазев. Делегација коју чини 17 америчких високих војних званичника управо ове седмице обилази Узбекистан. То додатно потврђује извештаје по којима САД планирају да оснују транзитну базу у тој земљи која би служила као логистичка подршка трупама које ће се повлачити из Авганистана.

„Не можете мењати даму за два пешака“, нагласио је Књазев, мислећи на споразуме Русије са Киргистаном и Таџикистаном на рачун Узбекистана. „Али верујем да Путин само јавно показује свој став пре почетка дијалога са [престоницом Узбекистана] Ташкентом.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.