Узроци и последице европских „услова“ Русији

Многи са разлогом сматрају да је бесмислено сваке године плаћати 20 милиона долара за чланство у организацији за коју се практично унапред може рећи да ће својим одлукама отворено радити против Русије. На слици: заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру. Фотографија из слободних извора.

Многи са разлогом сматрају да је бесмислено сваке године плаћати 20 милиона долара за чланство у организацији за коју се практично унапред може рећи да ће својим одлукама отворено радити против Русије. На слици: заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру. Фотографија из слободних извора.

Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је оштру резолуцију којом прописује да Москва мора испунити неиспуњиве „услове“, између осталог да повуче трупе из Абхазије, Јужне Осетије и Придњестровља и да „хитно ослободи“ чланице групе Pussy Riot. Какви су узроци и последице овог скандала?

Прошлонедељно заседање Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) пропраћено је великим скандалом. Председник Руске Думе Сергеј Наришкин отказао је своју посету Стразбуру, а ПССЕ је усвојила крајње оштру резолуцију о ситуацији у Русији.

Планирало се усвајање оштре резолуције о „неиспуњавању обећања“ везаних за демократизацију и либерализацију друштвеног живота (које је Русија дала 1996. приликом ступања у Савет Европе) и у вези са тим  је било предвиђено да се мониторинг ситуације у Русији подигне на ниво министарског комитета Савета Европе.

Москва је најозбиљније реаговала на припрему те резолуције и подизање мониторинга на ниво министарског комитета. Отказана је посета председника Руске Думе Сергеја Наришкина, која је била планирана за 2. октобар, а руска делегација се повукла у опозицију, борећи се против препорученог нацрта. Резултат заседања је делимична победа Москве, будући да препорука за подизање нивоа мониторинга није прошла, али је резолуција са оштрим антируским тоном ипак усвојена.

Текст резолуције прописује да Москва мора испунити „услове“ за које је очигледно да не могу бити испуњени: да повуче трупе из Абхазије, Јужне Осетије и Придњестровља, да поништи признање независности прве две републике и „врати“ територије Грузији и Молдавији, да „хитно ослободи“ чланице групе Pussy Riot, а уједно и бившег олигарха Михаила Ходорковског, да преиспита одлуку Думе о одузимању мандата посланику опозиције Гуткову, као и недавно усвојене законе о невладиним организацијама као „страним агентима“, о клевети, митинзима и скуповима. Узгред речено, приликом доношења тих закона, како тврде посланици Думе, просто су узети у обзир слични европски закони.

Па ипак, по мишљењу шефа руске делегације Алексеја Пушкова, не треба све ове догађаје схватати искључиво у негативном контексту. На пример, текст усвојене резолуције садржи и позитивне моменте, јер истиче „прогрес у сфери законодавства, које је поједноставило регистрацију политичких партија и демократизовало изборни процес, смањивши лимит са 7% на 5%, и вратило изборе за место губернатора“. Поред тога, европским парламентарцима се очигледно допала „већа политичка активност грађана“, јер на митинзима, који су сада постали редовни, „имају могућност да изразе свој протест“.

Србија и ПССЕ

Истине ради, треба рећи да није Русија једина земља којој ПССЕ посвећује толику „пажњу“, тј. према којој непрекидно примењује политику „двоструких стандарда“. ПССЕ има још један омиљен предмет – Србију. Србија је својевремено проглашена главним кривцем свих ратова који су 1990-их букнули на територији бивше Југославије, док многи злочини хрватских, муслиманских и албанских екстремиста једноставно нису примећени. Посланици ПССЕ су 2008. егзалтирано подржали самопроглашену независност српске покрајине Косово, коју је окупирао НАТО, а данас исти ти посланици егзалтирано позивају Русију да поштује територијалну целовитост Грузије и Молдавије.

Ова за Русију дискриминациона препорука да се подигне ниво мониторинга није прикупила неопходне две трећине гласова. Занимљиво је да Србија, Украјина и Азербејџан (који сада имају позитиван став према Русији) нису били једини који су гласали против препоруке – потпуно неочекивано су им се придружиле Велика Британија и Турска. Поред тога, многи чланови делегација Молдавије, Чешке, Португалије, Шпаније, Немачке, Бугарске и Кипра нису се слагали са антируским нацртом препоруке.

Додуше, Алексеј Пушков претпоставља да у наредном периоду Русију врло вероватно очекују нова заоштравања односа са ПССЕ, јер се одлуке резолуције морају испуњавати, а министарски комитет Савета Европе ће свакако наставити мониторинг и нови извештај се очекује већ кроз две године. Осим тога, тешко да ће у међувремену спласнути антируска патетика већине европских парламентараца, међу којима су по том питању најревноснија бивша сабраћа из социјалистичког блока.

У руској политичкој елити не постоји јединствено мишљење о сврсисходности учешћа Русије у раду ПССЕ, будући да та организација више има информативно-идеолошку улогу, него што реално утиче на политичку ситуацију на континенту. Многи са разлогом сматрају да је бесмислено сваке године плаћати 20 милиона долара за чланство у организацији за коју се практично унапред може рећи да ће својим одлукама отворено радити против Русије, обзиром на састав њених чланова и њихову бројност. Други, опет, тврде да ће Русија, уколико изађе из ПССЕ, изгубити место где може у отвореној дискусији да брани своје интересе и да сама непосредно излаже своју позицију, не допуштајући својим злонамерницима да је изврћу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.