Русија упире моћно око у далеки космос

Извор: Росијска газета.

Извор: Росијска газета.

После 15 година паузе, Русија поново заузима своје позиције у истраживању „великог космоса“. „Радиоастрон“, први руски радио-телескоп, истраживаће космолошке параметре Васионе, еволуцију настанка галаксија и црних рупа, а по квалитету снимања далеких објеката надмашиће орбитални телескоп „Хабл“.

Пре непуних годину дана из Бајконура је после дугог низа година лансиран први домаћи космички брод „Спектар-Р“, конструисан у оквиру међународног програма „Радиоастрон“. Већ у наредним месецима он треба да помогне у проналажењу доказа за постојање супермасивних црних рупа, или чак „црвоточина“, тј. „тунела“ у простору и времену. То је пре неки дан новинарима саопштио академик Николај Кардашев, директор Института за физику „Лебедев“ (ФИАН) и руководилац програма „Радиоастрон“.

Овај јединствени космички астрофизички инструмент створили су руски стручњаци из Астрономског свемирског центра ФИАН и Научно-производног комплекса „Лавочкин“. По речима Николаја Кардашева, научници ће ускоро моћи први пут да угледају „границу“ црне рупе. „Надамо се да ћемо добити приказ ‘сенке’ црне рупе. Ако не угледамо сенку, него светлост, онда то значи да је пред нама ‘црвоточина’“, рекао је Кардашев почетком октобра на конференцији у Институту за космичка истраживања (ИКИ) Руске академије наука.

Научник је истакао да су према појединим хипотезама црне рупе постојале од тренутка формирања Васионе, и могуће је да су оне остаци „црвоточина“, тј. веза са другим Васионама.

Отворићемо и „друго око“

„Спектар-Р“ је стваран преко 30 година. У почетку је то био фантастичан пројекат, јер је први телескоп требало да буде дугачак читав километар. Сада су његови габарити смањени на 10 метара. Каже се да ће „Радиоастрон“ служити Земљанима као друго око за посматрање Васионе, и то није само песничка слика.

Консултација научника поред руске астрофизичке опсерваторије „Спектар-Р“ у монтажно-истраживачком корпусу полигона бр. 31 космодрома „Бајконур“ у Казахстану. Извор: РИА „Новости“.

„Када се радио-телескоп удаљава на велико растојање од Земље, повећава се оштрина нашег погледа у космос. Човек није у стању да једним оком одреди колико је удаљен неки предмет, потребно му је да отвори оба ока. Са Земље видимо једну пројекцију космоса, а овај радио-телескоп у космосу ствара ту другу појекцију“, објашњава Михаил Попов, шеф одељења Астрономског свемирског центра ФИАН.

Користећи врло велику резолуцију, „Радиоастрон“ омогућава да се детаљно сагледају далеки космички објекти. Добија се потпуно нови квалитет истраживања и може се очекивати да ће у најближој будућности бити мање непознаница везаних за црне рупе.

„Црна рупа је објекат који настаје услед катастрофалног сабијања неке масе. Гравитација унутар црне рупе је толико велика да време у њој као да замире и из које светлост не може да изађе. Границу представља тачка - сингуларитет, у којој време и простор губе свој смисао.“

У посети паралелним световима

„Ако доспемо у црну рупу, онда, по савременој теорији, можемо доспети у другу Васиону“, прича Игор Новиков, заменик руководиоца Астрономског свемирског центра ФИАН.

Засада је немогуће потврдити или оповргнути ову хипотезу. Ипак, уз помоћ „Радиоастрона“ већ се отвара реална могућност за посматрање тајанствених објеката, као и за откривање њихових нових својстава и појаву нових теорија.

Лансирања у оквиру програма „Радиоастрон“ биће настављена и наредних година. Ракета-носач „Зенит“ ће 2014. упутити у космос руско-немачки сателит „Спектар-РГ“, чији задатак је, између осталог, рендгенски „попис становништва“ галаксије. То је почетком октобра, на отварању манифестације „Дани астрономије“, изјавио Јуриј Зајцев, званични представник ИКИ.

„Рендгенска опсерваторија ‘Спектар-РГ’ биће лансирана у космос у оквиру међународног пројекта ‘Радиоастрон’. То ће бити други по реду брод у серији космичких опсерваторија ‘Спектар’. Ова опсерваторија ће проучавати еволуцију звезданих система и формирање белих патуљака, неутронских звезда и црних рупа“, саопштио је Зајцев.

По његовим речима, опсерваторија „Спектар-РГ“ ће имати два основна научна инструмента. „То је немачки телескоп ‘eRosita’ и руски телескоп ‘ART-XC’. Сваки ће радити у свом енергетском дијапазону“, рекао је Зајцев.

Он је прецизирао да ће опсерваторија бити уведена у Лагранжову тачку L2, удаљену 1,5 милиона километара од Земље у правцу Сунца. Опсерваторија ће се окретати заједно са Земљом и посматраће читаво небо у рекордно широком видном пољу.

„То ће омогућити да се открије највећи могући број галактичких скупина, да се одреде космолошки параметри Васионе, еволуција настанка галаксија и црних рупа“, подвукао је научник.

Петнаест година после „Граната“

Циљ „Спектра-РГ“ су научна истраживања, али је његов значај и у томе што се Русија тако враћа у рендгенску астрономију после петнаестогодишњег прекида. Претходна рендгенска опсерваторија „Гранат“ завршила је свој рад у орбити 1999. године.

Следеће фазе пројекта „Радиоастрон“ биће опсерваторије „Спектар-УФ“ и „Спектар-М“, које ће радити у ултраљубичастом и инфрацрвеном дијапазону спектра зрачења. „Лансирање брода ‘Спектар-УФ’ планирано је за 2016. годину на ракети-носачу ‘Зенит 2СБ’ са потисним блоком „Фрегата“, прецизирао је Зајцев.

Програм „Радиоастрон“ постаје кључни међународни пројекат и у финансијско-економском погледу. Досада се еволуција космичких телескопа углавном кретала у правцу све већих размера, трошкова и техничких захтева. И сви ти напори су били оправдани, јер многи апарати још увек функционишу.

Међутим, у условима финансијске кризе питање цене постаје акутно. Одавно је свима познато да НАСА припрема лансирање космичког телескопа „Џејмс Веб“, чија се цена већ мери у милијардама долара. Пројекат неће бити обустављен, али експерти су више пута истицали да је његов буџет већ постао толико велики, да знатно смањује могућности издвајања средстава за друге правце космичких истраживања у САД.

У таквим околностима је очигледно да само тесна сарадња, укључујући и сарадњу у пројекту „Радиоастрон“, може да обезбеди решавање важних научно-техничких задатака у области космонаутике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“