Да ли су метеори синтетисали живот на древној Земљи?

Истраживачи Руске академије наука приводе крају дугогодишње експерименте у којима су реконструисани услови бомбардовања древне Земље метеоритима. Фотографија из слободних извора.

Истраживачи Руске академије наука приводе крају дугогодишње експерименте у којима су реконструисани услови бомбардовања древне Земље метеоритима. Фотографија из слободних извора.

Руски научници су на путу да експериментално потврде теорију по којој је живот на древној Земљи могао да буде синтетисан из беживотне материје приликом јаког удара метеора. Њихова теорија нуди и одговор на још једно кључно питање универзума: зашто у живој природи има више левих него десних изомера?

Метеор који је пао на Земљу пре више милијарди година могао је да синтетише је на њој прве ћелије које су образовале живе организме. До овог закључка су дошли научници Лабораторије за активну дијагностику Института за космичка истраживања Руске академије наука. Истраживачи управо приводе крају дугогодишње експерименте у којима су помоћу плазме реконструисани услови бомбардовања древне Земље метеорима. Научници планирају да до краја године провере резултате ових експеримената у Годардовом центру НАСА у САД („Goddard Space Flight Center“ - GSFC).

Све хемијске реакције дају приближно исту количину десних и левих изомера молекула, али се у живим организмима концентрише више левих молекула. Према Манагадзеу, то се дешава због неуравнотежених електричних и магнетних поља која се формирају у плазми: део материје се претвара у плазму и ствара се електромагнетно поље које привлачи управо леве изомере.

„Постоје индиције да је у плазми дошло до синтетисања сложених органских једињења, услед чега је нарушена тзв. симетрија, што сведочи да су створени услови за настанак живота“, каже професор Георгиј Манагадзе, доктор физике и математике, начелник Лабораторије за активну дијагностику Института за космичка истраживања Руске академије наука.

Манагадзе објашњава да је помоћу „плазмене бакље“ направио модел ситуације каква је била на Земљи када су је пре више милијарди година бомбардовала космичка тела. У лабораторији је установљено да приликом распршивања плазме, која се састоји из неорганске супстанце, упоредо са синтезом органских једињења долази до спајања и формирања комплексних макромолекуларних структура, и то баш оних које су потребне за настанак живота. Научници, међутим, нису успели да добију најпростији микроорганизам.

„Наши експерименти показују да је у кубном милиметру плазме довољна једна микросекунда за стварање молекула који се може третирати као најпростији организам. Али то је онда само сложени молекул. Да би се створио молекул који је у стању да се репродукује и да учествује у селекцији, неопходан је огроман број покушаја које производи ударац метеора“, објашњава овај научник.

Институт за космичка истраживања Руске академије наука у суштини је понудио одговор на једно од кључних питања универзума: зашто у живој природи има више левих него десних изомера? Нарушена симетрија управо то и значи. Ствар је у томе што све хемијске реакције дају приближно исту количину десних и левих изомера молекула, али се у живим организмима концентрише више левих молекула. Према Манагадзеу, то се дешава због неуравнотежених електричних и магнетних поља која се формирају у плазми: део материје се претвара у плазму и ствара се електромагнетно поље које привлачи управо леве изомере.

Наши експерименти показују да је у кубном милиметру плазме довољна једна микросекунда за стварање молекула који се може третирати као најпростији организам.

Георгиј Манагадзе

Међутим, у складу са научном праксом, ове резултате мора потврдити још нека лабораторија. „Имамо материјал који треба анализирати. Постигли смо договор са истраживачком лабораторијом Америчке космичке агенције (НАСА). До краја године ћу извршити још један експеримент и однећу материјал у њихов истраживачки центар“, каже Манагадзе.

Експерти верују да је научник дошао до значајних закључака, али да ти подаци ипак нису довољни да се у потпуности објасни како је настао живот на Земљи.

„Да би се решио тај проблем, треба одговорити на два питања од суштинског значаја: како се на планети појавио вишак левих изомера и како је од тих молекула настао живот. На прво питање хемија плазме у принципу може да одговори. Ако ништа друго, може да објасни механизам селекције левих молекула“, каже Валентин Суслов, научни сарадник Лабораторије за еволуциону биоинформатику и теоријску генетику Института цитологије и генетике сибирског одељења Руске академије наука.

Постоји неколико теорија које би, по речима експерата, могле да одговоре на друго питање (на пример, хипотеза Анатолија Алтштејна), али оне још увек нису експериментално потврђене.

Росијскаја газета. Сва права задржана.