Амурски леопард, најређи и најлепши

Амурски леопард (Panthera pardus orientalis или Panthera pardus amurensis) је подврста леопарда. Припада сисарима из реда предатора и једној од најређих врста из породице мачака.

Многи стручњаци сматрају да је амурски леопард најлепша подврста леопарда и често га пореде са снежним леопардом. Амурски леопард има еластично, витко и издужено тело, округлу главу, дугачак реп и складне, веома јаке ноге.

Тело амурског леопарда је дугачко 107-136 cm, реп 82-90 cm, а његова висина износи 64-78cm. Упоређењуса тигром, леопард је мали: женка је тешка 50 kg, а мужјак 70kg. Дебљина крзна током лета не прелази 2,5 cm, а зими длака постаје бујнија, гушћа и дужа, тако да дебљина крзна достиже и 5,7 cm. Боја леопардовог крзна је различита: зими варира између светло-жуте, риђе и жућкасто-риђе са златном нијансом, а лети постаје интензивнија. Упечатљиве, густо збијене црне пеге, које су распоређене по читавом телу или посебно груписане у виду пруга, дају крзну амурског леопарда посебну, непоновљиву боју. Леопард има веома оштар вид (жртву може да угледа на удаљености и до 1,5 km), али су му и чула мириса и слуха подједнако добро развијена.

Ово је најсевернија врста леопарда, његов ареал на северу прелази 45 паралелу. Данас амурски леопард живи искључиво на југо-западу Приморског Краја. Типична обиталишта амурског леопарда су четинарске и широколисне листопадне шуме манџурског типа. Овај представник породице мачака воли неприступачне пределе са стрмим стеновитим обронцима и вододелницама.

Попут других великих мачака, леопард не воли да дели територију са осталим представницима своје врсте, мада мужјаци и женке могу да се крећу и на заједничком простору. Женка са младунцима заузима малу територију, свега око 4-5 хиљада хектара, док је територија по којој лута мужјак далеко већа..

Амурски леопард је најактивнији у сумрак. Најчешће креће у лов сат или два пре заласка Сунца и лови током целе вечери, мада понекад вреба плен и дању, посебно по тмурном и хладном времену и током зиме. На појило такође долази у сумрак.

Леопард се најчешће храни сика јеленима и срнама, мада лови и јазавце, ракунолике псе и манџурске зечеве. Леопард, исто као и тигар, лови на два начина: или се прикрада плену, или вреба у заседи. Врло често младунци прате мајку у лову. У време лова овај месождер вешто користи терен по коме се креће: бира различита скровишта и узвишице, не гази по сувом грању и лишћу, него по отисцима које су направиле друге животиње, или по корењу биљака и камењу. Након што се довољно приближи плену (на 5-10 m), леопард нагло скаче у правцу жртве, а после тога прави још низ скокова.

Ова мачка може дуго да издржи без хране. Одраслом леопарду је обично довољан један велики копитар на 12-15 дана, али у лошијим условима може да издржи и 20-25 дана.

Амурски леопард је најсевернија врста леопарда, његов ареал на северу прелази 45 паралелу. Фотографија из слободних извора.

У заробљеништву су поједини примерци амурског леопарда живели 21 годину, док је у дивљини његов животни век знатно краћи.

Амурски леопард се налази на Црвеној листи Руске Федерације као најређа и крајње угрожена подврста леопарда на граници изумирања, чији је ареал крајње ограничен, и чија се основна популација налази на територији Русије. На руском Далеком истоку нема више ниједне врсте сисара чија би угроженост била толико критична. Према подацима Светског фонда за заштиту природе (WWF) на територији Русије има свега око 30 јединки ове врсте.

Поред тога, амурски леопард се налази и на Црвеној листи Међународног савеза за очување природе (UICN) и у Прилогу I Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITEC). Лов на леопарда је забрањен од 1956.

У приморским крајевима леопард се чува у резервату „Кедрова Пад“ и у специјализованим забранима „Барсовиј“ и „Борисовски плато“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.