Архиве светског знања у Русији

Фотографија: Иља Варламов.

Фотографија: Иља Варламов.

Русија је набавила комплетне научне архиве водећих светских издавача и ставила их на располагање својим научним и просветним радницима. Овим је држава својим грађанима олакшала приступ огромном фонду светског знања.

Министарство образовања и науке Русије набавило је за потребе научних и просветних радника комплетне архиве најпознатијих светских научних часописа Science и Nature, као и часописе које издају Taylor & Francis Group, Cambridge University Press, Institute of Physics, Annual Reviews, Sage Publications и Oxford University Press.

НЕИКОН

Национални електронско-информациони конзорцијум (www.neicon.ru) основан је 2002. као непрофитабилно партнерство. Његов основни циљ је садејство у развоју и подизању међународног статуса руске науке, просвете и културе стављањем на располагање квалитетне и меродавне научне информације у електронском облику. У овом тренутку број учесника партнерства премашио је 780 организација у 120 градова из целе Русије. Учесници конзорцијума су и Московски државни универзитет „Ломоносов“ и Санкт-петербуршки државни универзитет, као и сви федерални универзитети и већина научноистраживачких универзитета у земљи.

Архив сваког издавача садржи све интегралне текстове часописа, почев од првог броја.

Ова новост, проширена каналима Националног електронско-информационог конзорцијума (НЕИКОН), обрадоваће свакога ко има везе са науком и научним истраживањима у Русији. Према статистици, сваки трећи или четврти извор за научна истраживања налази се у чланцима научних архива. Тај проценат је још већи у друштвеним наукама, где учесталост коришћења архива достиже 50%.

Као што је приметио академик Михаил Алфимов, директор Центра за фотохемију Руске академије наука, у базама података се већ налази сва информација која ће у наредних 5-10 година бити потребна за производњу засновану на угљеничним наноцевима. Другим речима, архиви водећих страних научних издања нису неопходни само као извори за нова научна истраживања, него и као базе са подацима које савремени научник обавезно треба да зна.

Поред тога, научни архиви водећих светских издавача, сабрани на једном месту, на најпотпунији и најадекватнији начин приказују развој науке у протеклих 200 година. Стога је разумљиво што су многе западноевропске земље и државе БРИКС-а већ набавиле овакве дигитализоване архиве.

Сваки трећи или четврти извор за научна истраживања налази се у чланцима научних архива. Тај проценат је још већи у друштвеним наукама, где учесталост коришћења архива достиже 50%.

Како је објаснио Андреј Петров, руководилац Дирекције за научно-техничке програме Министарства образовања и науке, списак архива су направили експерти Сверуског института за научне и техничке информације (ВИНИТИ РАН), научноистраживачких института, универзитета и водећих библиотека. Било је неопходно да се изаберу издавачи који у светским научним круговима уживају највећи углед, и који пристају на услов да практично цела земља има слободан приступ њиховим архивима.

Пројекат је замишљен и реализује се у складу са државним уговором Министарства образовања и науке РФ у оквиру федералног наменског програма „Истраживања и пројекти у приоритетним правцима развоја научно-технолошког комплекса Русије за период 2007-2013“.

Укупна вредност државног уговора, који је конзорцијум потписао на три године (од 2011. до 2013) износи 990 милиона рубаља (32 милиона долара)“, саопштио је извршни директор НЕИКОН-а Александар Кузњецов. „Вредност купљених архива износи 70% те суме. Средства ће бити уплаћивана периодично, у шест рата.“

Планирано је да се на територији Русије формирају две технолошке платформе на којима ће бити размештен архив, и где ће истраживачима бити омогућен приступ информацијама са било ког места у земљи. Приступ архиву је у овом тренутку већ отворен на експерименталној адреси www.arch.neicon.ru, као и на сајтовима дотичних издања, до којих се долази преко сајта www.neicon.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“