Укинути опорезивање нафтних компанија у Русији?

Порески приходи од индустрије нафте и гаса чине више од половине буџетских прихода земље, Извор: ИТАР-ТАСС.

Порески приходи од индустрије нафте и гаса чине више од половине буџетских прихода земље, Извор: ИТАР-ТАСС.

Како приходе од природних богатстава Русије правилно распоредити између индустрије и државе? Порески приходи од индустрије нафте и гаса достигли су колосалних 100 милијарди долара, али су доста успорили технолошки развој самог сектора.

Један од кључних задатака које решава Влада Руске Федерације јесте формирање низа економских подстицаја како би се омогућило економски исплативо коришћење наших резерви нафте и гаса.

Порески приходи од индустрије прераде нафте и гаса, који заједно чине више од половине буџетских прихода земље, суштински су се увећали у претходној деценији, достигавши колосалних 100 милијарди долара.

Сада је кључно питање: како обезбедити прилив новца у државну касу и истовремено осигурати да индустрија прераде нафте и гаса остане витална?

Како да приходе од природних богатстава Русије правилно распоредимо између индустрије и државе?

Постоји неколико начина; један од њих је гарантовање интерне стопе рентабилности инвеститорима.

Верујем да треба да створимо окружење у коме ће капиталне инвестиције давати значајну добит и да обезбедимо ефикасан порески и фискални оквир за пословање компанија. Такав приступ истовремено ће подстаћи економски развој и омогућити земљи да оствари технолошки потенцијал.

Пошто је Русија водећи светски произвођач нафте и највећи испоручилац природног гаса, подстицање развоја овог сектора требало би да има додатан позитиван ефекат на остале гране руске привреде.

Пре једну деценију Русија је за сектор прераде нафте и гаса увела нови систем који је олакшао евиденцију и наплату пореских обавеза и осигурао стабилан макроекономски развој земље.

После ове реформе, допринос буџету од опорезивања нафтних компанија скочио је са 25,1% укупног буџетског прихода 1999. године на 41,5% у 2003. години.

У то време је повећање пореза било потпуно оправдано. Међутим, то је довело до тога да је нафтна индустрија одустала од увођења читавог низа напредних производних технологија које би јој омогућиле бржи развој. На пример, планови за експлоатацију тешко доступних морских налазишта били су одложени као економски неодрживи.

Сада, када смо свесни да постојећа налазишта у Западном Сибиру пресушују, требало би размишљати о активнијем деловању на другим локацијама, као што је Источно Приновоземељско поље са око 5 милијарди тона нафте и 10 билиона кубних метара природног гаса. 

Знамо да у другим релативно неистраженим областима Западног Сибира постоји најмање 2 милијарде тона нафте и да постоји могућност да стварна вредност буде и до десет пута већа.

Док пре 50 година није било начина да се допре до таквих налазишта, сада је све могуће, укључујући и компликоване поступке добијања нафте која лежи дубоко испод морског дна.

Обзиром да операције у морским дубинама или испод леда захтевају сасвим нову високотехнолошку опрему, трошкови отпочињања експлоатације таквих тешко доступних налазишта нафте могу се мерити десетинама милијарди долара.

На пример, цена једне нафтне платформе на отвореном мору може да достигне и 15 милијарди долара.

Оволике трошкове не може да поднесе ниједна компанија самостално. Зато је у лето 2011. „Росњефт“ потписао уговор са највећом приватном нафтном компанијом на свету, „Ексон Мобилом“, о заједничким активностима на Арктичком континенталном шелфу. Најављена је инвестиција од око 500 милијарди долара.

Надајмо се да ће нам тржишне околности и даље ићи на руку како бисмо могли да наставимо да преговарамо о оваквим пословима и обезбедимо значајан прилив новца у државни буџет Руске Федерације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.