Русија се окреће ретким металима

Русија поседује 20% светских залиха ретких земних метала, али експлоатација ових сировина износи тек око 2% светске експлоатације. Извор: AP.

Русија поседује 20% светских залиха ретких земних метала, али експлоатација ових сировина износи тек око 2% светске експлоатације. Извор: AP.

Русија се оријентише на своје залихе тзв. ретких земних метала, групе ретких и скупих елемената који се користе у многим електронским уређајима и војној технологији. Кина тренутно задовољава 95% светских потреба у овој области. Русија намерава да потисне Кину на овом тржишту: то је корак без кога земља неће моћи да напредује у правцу развоја иновационих технологија и да обезбеди своје националне интересе, сматрају експерти.
Ретки земни метали

Ретки земни метали (РЗМ) су група од 17 елемената, у коју улазе лантан, скандијум, итријум и лантаноиди. По укупној распрострањености они неколико десетина пута премашују метале као што су молибден и волфрам, али капитални трошкови њихове експлоатације су релативно високи и износе око 40 хиљада долара за тону (према подацима Roskill Information Services).

РЗМ се користе у најразличитијим областима индустрије, укључујући и радиоелектронику, нуклеарну технику, машиноградњу, хемијску индустрију и индустрију стакла. Ретких земни метали се такође користе у минијатурним микрофонима, мобилним телефонима, хард-дисковима, мониторима и акумулаторима за џепне електронске уређаје. Примењују се такође у хибридним аутомобилима, на пример у моделу Prius компаније Toyota Motor, као и у музичким плејерима, на пример у таблет уређајима iPod компаније Apple.

Русија је поставила себи задатак да се учврсти на тржишту ретких земних метала, на коме у овом тренутку апсолутно доминира Кина. Влада Руске Федерације до 1. фебруара 2013. треба да припреми и усвоји програм производње ретких земних метала, саопштава „Интерфакс“, позивајући се на извор у једном од ресора финансијско-економског сектора.

Производи од РЗМ користе се и у војној индустрији. Самаријум је, рецимо, неопходан за магнете који се примењују код оружја високе прецизности. Без самаријума САД не би могле да производе тенкове „Абрамс“, крстареће ракете „Томахавк“, „паметне“ бомбе високе прецизности и радаре „Aegis Spy“. И руској војној индустрији свакако су потребни ретки земни метали.

Руско тржиште РЗМ

Светско тржиште РЗМ процењује се на 15 милијарди долара годишње. У овом тренутку Кина подмирује око 95% светских потреба за РЗМ и тренутно је највећи произвођач и извозник ових метала. Кина, међутим, поседује само трећину светских залиха. Ситуација у Русији је сасвим супротна: она поседује 20% светских залиха, али експлоатација ових сировина износи тек око 2% светске експлоатације, док је њихова индустријска обрада у Русији мања од 1%.

„У Русији се практично не производе сами метали, тј. крајњи продукт. Код нас се ваде сировине, које се затим прерађују у иностранству – у Естонији, Казахстану и Киргизији. Тај систем је остао од совјетског доба: после распада СССР-а налазишта ретких земних метала су и даље на територији Русије, а фабрике за њихову прераду су ван Русије“, каже старији аналитичар „Атона“ Динур Галиханов.

Кина је смањење извоза РЗМ образложила тиме што би у претходном темпу производње залихе биле исцрпљене за 15-20 година. САД и Европска унија оптужиле су Кину да крши норме Светске трговинске организације, али ништа нису тиме постигле.

Треба рећи да многе компаније у Русији имају приступ овим металима, али се једноставно не баве тиме.

„На пример, компанија ‘Апатит’ има у Мурманској Области велики број налазишта богатих ретких земним металима, али се она бави производњом ђубрива, док драгоцени метали остају у „јаловини“ и од њих се ништа не прави. И компанија „Акрон“, која такође производи ђубрива, има налазишта са великим залихама ових метала, и засада није јасно шта ће да ради са њима“, наводи примере Галиханов.

Потенцијал

Ретки земни метали су потребни за иновациони развој земље, јер се користе у високотехнолошким гранама индустрије. „Ако Русија жели брзо да напредује на путу иновација, за шта се залаже Дмитриј Медведев, онда треба да омогући приступ оваквим металима, у противном успех на том путу неће бити ни лак, ни јефтин. Мораћемо да купујемо те метале на светском тржишту по високим ценама“, сматра експерт.

За обезбеђење националног суверенитета Русије неопходно је повећати производњу ретких земних метала унутар Русије, а не увозити их из иностранства.

Дмитриј Баранов, „Финам Менаџмент“

Кина је још од 2003. почела постепено да смањује извоз ретких земних метала, што је изазвало незадовољство у целом свету. А када је 2010. извоз смањен за 30%, цене ретких земних метала скочиле су за 20-30%. Кина је смањење извоза образложила тиме што би у претходном темпу производње залихе биле исцрпљене за 15-20 година. САД и Европска унија оптужиле су Кину да крши норме Светске трговинске организације, али ништа нису тиме постигле.

„Русији је потребна сопствена производња ретких земних метала да би се осигурала безбедност војне и нуклеарне индустрије, а за то није довољан садашњи обим експлоатације сировина. Русија увози РЗМ за своје потребе“, истичу аналитичари „Атона“.

Информације о кретању ретких земних метала на тржишту нису доступне јавности. Међутим, како претпоставља Дмитриј Баранов, водећи експерт менаџерске компаније „Финам Менаџмент“, потребе за овом сировином Русија покрива највероватније путем увоза, али тиме је угрожена њена безбедност. „За обезбеђење националног суверенитета Русије неопходно је повећати производњу ретких земних метала унутар Русије, а не увозити их из иностранства. Држава треба да улаже средства у решавање овог задатка, и да подржава приватни бизнис у овој грани индустрије“, каже Дмитриј Баранов, и додаје да је сада прави тренутак за то.

Поред тога, ови производи имају огроман извозни потенцијал. „Чак ако и Русија, и Америка, и Европа и Африка почну тиме да се баве, оне свакако у најскорије време не могу да покрију потребе тржишта. Треба имати у виду да ће потражња за ретким земним металима временом бити све већа, јер се у свету све више користе високе технологије, а цене ће и даље бити високе. Ако се озбиљно приступи решавању овог питања, може се организовати врло уносан бизнис“, додаје Галиханов.

Према прогнози аналитичке групе Core Consultants, до 2015. светски дефицит критично ретких метала из ове групе, међу којима су неодијум, еуропијум, тербијум, диспрозијум и итријум, може да износи 20 хиљада тона, обзиром на ограничења њиховог извоза из Кине. Употреба ових метала у 2012. години се процењује на око 140 хиљада тона, а до 2015. ће порасти на 200 хиљада тона.

Росијскаја газета. Сва права задржана.