Биоризик из космоса

Генадиј Падалка (на слици) и Јуриј Маленченко, руски космонаути са Међународне космичкој станице, излазили су неколико пута у отворени свемир како би истражили понашање разних облика живота у том окружењу. Извор: НАСА / Press Photo.

Генадиј Падалка (на слици) и Јуриј Маленченко, руски космонаути са Међународне космичкој станице, излазили су неколико пута у отворени свемир како би истражили понашање разних облика живота у том окружењу. Извор: НАСА / Press Photo.

Руски научници су Руски научници су после експеримента на Међународној космичкој станици установили да живи организми са Земље не само што могу да преживе у отвореном космосу, него у њему брже и непредвидиво мутирају. Стога предлажу строжа правила планетарног карантина.

Институт за медицинско-биолошке проблеме Руске академије наука објавио је прве резултате експеримента „Биоризик“, извршеног на Међународној космичкој станици, и упозорио на опасност коју микроорганизми из космоса могу да представљају за Земљу. Аутори истраживања сматрају да планетарни карантин мора бити строжи, јер експериментални објекти не само да показују невероватну издржљивост у орбити, него још и мутирају на неочекивани начин.

Неки стручњаци сада сматрају да бактерије из космоса треба третирати исто као и изазиваче посебно опасних инфекција.

Суштина експеримента била је у томе да се провери како ће се различити облици живота понашати у отвореном космосу. Неколико контејнера (са одабраним семењем, сасушеним инсектима, најједноставнијим нижим зглавкарима у стању анабиозе, гљивицама и бактеријама) причвршћено је за Међународну космичку станицу и у различитим временским интервалима је проверавано шта се са њима догодило. Први контејнер је скинут након 13 месеци, други након 18, а трећи после 31 месеца. Чланови посаде Међународне космичке станице, космонаути Генадиј Падалка и Јуриј Маленченко, специјално су због тога излазили у отворени космос, и како се испоставило, ризик се исплатио.

„Питање планетарног карантина сада је постало много актуелније. У овом експерименту је први пут показана виталност микроорганизама у тако дугом периоду, при чему су се њихова својства знатно изменила. Наиме, покренуо се адаптациони потенцијал микроорганизама, који им је помогао да опстану у неповољним условима“, објаснила је листу „Известија“ Наталија Новикова, научни руководилац космичког експеримента, доктор биологије и шеф лабораторије за микробиологију животне средине Института за медицинско-биолошке проблеме Руске академије наука. Недавно је она отворила контејнере и извршила огледе са биоматеријалом који је враћен из орбите.

У овом експерименту је први пут показана виталност микроорганизама у тако дугом периоду, при чему су се њихова својства знатно изменила. Наиме, покренуо се адаптациони потенцијал микроорганизама, који им је помогао да опстану у неповољним условима.

Наталија Новикова, Институт за медицинско-биолошке проблеме Руске академије наука

Укупно 31 месец у отвореном космосу мање-више успешно су поднела семена виших биљака, ларве комарца, као и јаја нижих зглавкара, док су се бактерије вратиле из космоса са измењеним особинама. На пример, чиста култура B.subtilis је почела да се дели на неуобичајен начин: уместо једне појавило се мноштво деобних бразди. Код гљивица Aspergillus versicolor и Penicillium expansum дошло је до великих измена структуре ћелија. Друге чисте културе су неочекивано постале отпорније на разне антимикробне препарате. Управо те измене, као и њихова непредвидљивост, изазвале су узнемиреност биолога.

„У међупланетарном лету известан део земаљских микроорганизама ће преживети путовање, али је неизвесно како се они успут могу трансформисати и са каквим својствима ће се вратити на земљу у космичком броду. Велико је питање хоће ли можда они бити опасни за становнике Земље“, упозорава Новикова, која сматра да бактерије из космоса треба третирати исто као и изазиваче посебно опасних инфекција.

Према томе, опасност не представљају само хипотетичке бактерије из космоса или микроби са других планета, него и бактерије са Земље које су дуго биле изложене космичкој радијацији и непредвидљиво су мутирале. Друга опасност је преношење земаљског живота на друге планете. Тако ће се „нарушити еволуциони развој тих планета, а сва скупа истраживања ће бити унапред осуђена на неуспех“.

„Све је више података који говоре да микроорганизми подносе вакуум, космичко зрачење и ниске температуре. Према томе, критеријуми стерилизације морају бити строжи, то је потпуно тачно“, каже Дмитриј Гражданкин, кандидат геолошко-минералошких наука из Трофимуковог института за геофизику и геологију нафте и гаса. „Ми покушавамо да нађемо живот на другим планетама, а како да га нађемо ако сами пренесемо микроорганизме на те планете?“

Биолози кажу да есперимент има практичну примену (помоћи ће да се формулишу нови захтеви за стерилизацију бродова), али поред тога има и фундаменталан научни значај. Научници су, наиме, добили нову потврду о ванземаљском пореклу живота на нашој планети. Способност бактерија да се прилагођавају екстремним космичким условима говори о томе да су оне дуго „тренирале“ у космосу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.