Материјали од угљеничних влакана би могли да знатно смање тежину путничког авиона, а самим тим и потрошњу горива и цену карте. Извор: ИТАР-ТАСС.
Данас се цене авионских карата формирају на основу цене горива. Међутим, могуће је да керозин у будућности неће играти тако важну улогу.
И летење неће више бити тако скупо задовољство, јер ће се у производњи авиона примењивати најновији композитни материјали, на пример угљенично влакно које знатно смањује тежину путничког авиона, а самим тим и потрошњу горива. По свој прилици ће и цена аутомобила применом нове генерације материјала такође бити умањена. Биће унапређено коришћење железнице, аеродрома, као и стамбених и комуналних услуга. Уз помоћ нових материјала у медицини ће се појавити имплантати за пресађивање унутрашњих органа.
Према процени међународних стручњака, у светској индустрији ће се 2020. већ користити нове генерације материјала који се креирају на молекуларном нивоу. На прошлонедељном састанку председничког Савета за модернизацију министар индустрије и трговине Денис Мантуров је изнео податке о јединственим могућностима композита, као и о томе да обим њихове производње у Русији до 2020. може бити увећан 10-20 пута. Након састанка је г. Мантуров одговорио на питања „Росијске газете”.
Росијска газета: Господине Мантуров, зашто се посебна нада полаже управо у развој ове индустријске гране?
Денис Мантуров: Материјали нове генерације су један од кључних фактора за постизање конкурентности и иновационог развоја најразличитијих сектора наше привреде.
Композити су лакши, отпорнији и дуготрајнији од традиционалних материјала, нису запаљиви, нису подложни корозији, отпорни су на високе температуре. Они се унапред могу пројектовати тако да буду погодни за израду конкретних производа са специфичним наменама. За кориснике то значи бржу производњу, мање трошкове коришћења и дуже трајање система у којима се ови материјали користе. Биокомпозити као најизразитији иновациони материјали значајни су и са гледишта „зелене економије”. На пример, при смањењу тежине аутомобила смањује се потрошња горива, али и емисија штетних гасова, а 3-4 пута мањи утрошак материјала за турбомашине (индустријске пумпе и вентилаторе) повећава њихову продуктивност за 20-30%.
РГ: Композити су најпре почели да се примењују у војној индустрији. Међутим, последњих деценија у свету је актуелно решавање питања масовне примене ових савремених материјала у цивилним секторима привреде. У којим гранама ће они бити актуелни у Русији?
Д.М.: И наша стратегија се састоји у развоју масовне производње композитних материјала ради унапређења конкурентности цивилних сектора привреде. Са гледишта потенцијалне потражње ми издвајамо приоритетне секторе као што су грађевинарство, саобраћај, енергетика, машинска индустрија, стамбено-комуналне услуге, производња нафте и гаса, обојена металургија, хемија и петрохемија.
Биокомпозити су значајни и са гледишта „зелене економије”. На пример, при смањењу тежине аутомобила смањује се потрошња горива, али и емисија штетних гасова, а 3-4 пута мањи утрошак материјала за турбомашине (индустријске пумпе и вентилаторе) повећава њихову продуктивност за 20-30%.
РГ: Светско тржиште композита данас се процењује на милионе тона и десетине милијарди долара, а руско тржиште на око 20 хиљада тона, што износи 0,3-0,5% светског тржишта. На основу чега ви прогнозирате да ће се тржиште увећати 20 пута?
Д.М.: Да би се створила потражња, потребно је доћи до конкретног потрошача. На пример, сваком пројектанту у области нискоградње требало би да буде доступна комплетна база података о руским композитима. Он треба да познаје методологију извођења конструкције и формирања цена са употребом композита исто као кад примењује традиционалне материјале. Предвиђено је да се установи око 400 стандарда и правилника. Али, да би се они што пре почели примењивати у пракси, неопходни су комплексни програми за повећање продуктивности привредних грана уз примену нових композитних материјала и производа од њих. Будући да су приоритетни сектори везани за одређене територије, могући су и регионални програми за увођење композита. Ове и друге предлоге ми формулишемо у оквиру државног програма „Развој индустрије и унапређење њене конкурентности”.
РГ: Колико коштају нови материјали?
Д.М.: У почетној етапи не само композити, него и други иновативни производи и решења могу бити у тренутку куповине скупљи од традиционалних, али се они на крају ипак показују као јефтинији и продуктивнији докле год им не истекне рок трајања, јер су трошкови њиховог коришћења знатно мањи.
РГ: Да ли су будући наручиоци спремни да користе нове материјале у поменутим привредним гранама?
Д.М.: Ми смо оптимисти када је у питању потенцијал раста ове привредне гране у Русији. Данас се поједини ресори, региони и развојни институти већ баве увођењем оваквих материјала у употребу.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу