Третјаковска галерија, храм руског сликарства

Третјаковска галерија у Москви је духовни центар визуелног стваралаштва Русије. У њој се чува оно најбоље што је Русија створила, од најстаријих икона до остварења савремених сликара и вајара.

Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

За Третјаковску галерију (Државну галерију „Павел Третјаков“) чуо је свако ко се бар мало интересује за руску уметност и сликарство. Ко год дође у Москву, макар и на кратко, жели да посети овај чувени музеј. Управо се овде налази једна од највећих и најсвеобухватнијих збирки руске уметности.

У њој се може видети много тога – од јединствених руских икона до остварења савремених сликара и вајара. Музеј се посебно поноси уметничким делима која улазе у златни фонд руског и светског сликарства. Дела Рјепина, Серова, Врубеља, Крамског, Шишкина, Левитана и многих других сликара, која су нам позната захваљујући њиховим многобројним репродукцијама, овде можемо видети у оригиналу.

Немогуће је говорити о руској култури, а не споменути Третјаковску галерију. То је један од духовних центара наше земље, јер чува оно најбоље што Русија поседује.

Оснивачи галерије

Иван Крамски. Портрет Павла Третјакова, 1876.

Браћа Третјаков потичу из старе, али не тако богате трговачке породице. Њихов отац, Михаил Захарович, дао им је добро домаће васпитање. Од младости су се бавили породичним пословима, најпре трговином, а потом и производњом. Заједно су основали чувену Велику Костромску фабрику ланених производа и били познати као добротвори и друштвени посленици. Обојица су били и колекционари, с тим што је за Сергеја то био само хоби, док је Павлу колекционарство постало животни позив у коме је он видео себе и своју мисију. Ипак, он није био само колекционар, него и покровитељ сликара, а понекад и иницијатор и морални коаутор њихових остварења. Прве слике руских уметника нашле су се у колекцији Третјакова још 1856. (ова година се и сматра годином оснивања галерије). Од тада његова збирка стално расте.

Музејска колекција

Најбогатија је збирка слика из друге половине 19. века, којој нема равних. Музеј је чувен по сликама Перова, Левитана, Геа, Врубеља, Саврасова, Куинџија, Серова, Васњецова, Сурикова и Рјепина, које је стекао још оснивач Третјаковске галерије. Овде су сабрана врхунска остварења златног доба руског сликарства.

После октобра 1917. музејска колекција је допуњавана национализованим збиркама и делима савремених сликара. Ова платна дочаравају развој совјетске уметности, њених званичних токова и њене илегалне авангарде.

Третјаковска галерија и даље попуњава свој фонд. Почетком 21. века отворено је одељење савремене уметности у које пристижу дела модерних сликара. Поред слика, галерија поседује драгоцени архив рукописа и велику збирку руске графике и скулптуре. Богата колекција староруске уметности и икона једна је од најбољих на свету. Основао ју је још П.М. Третјаков. Након његове смрти ова збирка се састојала од око 60 уметничких предмета, а сада има око 4000 експоната.

Оригинални чланак на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.