Доживљаји руске електронике

Радио-електроника је велики и високо продуктивни сектор економије, који умногоме одређује конкурентност других привредних грана. Она се користи свуда, а њена улога у будућности ће бити све већа. Извор: ИТАР-ТАСС.

Радио-електроника је велики и високо продуктивни сектор економије, који умногоме одређује конкурентност других привредних грана. Она се користи свуда, а њена улога у будућности ће бити све већа. Извор: ИТАР-ТАСС.

Влада РФ је усвојила државни програм развоја електронске и радио-електронске индустрије до 2025. године. На реализацију овог програма за 12 година ће бити потрошено преко 500 милијарди рубаља (16 милијарди долара). Радио-електроника је велики и високо продуктивни сектор економије, који умногоме одређује конкурентност других привредних грана.

„Од тога ће само 178 милијарди бити издвојено из буџета, док ће све остало обезбедити приватни инвеститори“, објаснио је новинарима министар индустрије и трговине Денис Мантуров.

Министар индустрије и трговине Денис Мантуров. Извор: minpromtorg.gov.ru.

Државни програм предвиђа постепени прелазак од непосредне подршке коју држава пружа појединим предузећима на стварање услова за развој ове индустријске гране. То је задатак за прву етапу, од 2013. до 2015. У другој етапи, 2016-2020, држава ће почети активније да садејствује у покретању нових пројеката, а од 2021. ће прећи на подршку раста производње. Реализација све три етапе подразумева тесну координацију са националним институтима за развој ‘Сколковом’, ‘Роснаном’ и ‘Внешекономбанком’“, прецизирао је министар.

Реч је о радио-електронској опреми за аутомобилску индустрију, о телекомуникационој техници, електротехничким уређајима и апаратима за домаћинство. „Радио-електроника је велики и високо продуктивни сектор економије, који умногоме одређује конкурентност других привредних грана. Она се користи свуда, а њена улога у будућности ће бити све већа“, рекао је министар.

Он је објаснио да ће се услови за развој радио-електронске производње стварати у кластерима. „Сада се решава питање оснивања преко 20 таквих кластера са савременом инфраструктуром, научним лабораторијама и системом припреме кадрова“, саопштио је Мантуров. Они су предвиђени за мала и средња предузећа: „То је логично. Смањење државних инвестиција, политика развоја кластера, ангажовање малих и средњих предузећа и стварање конкуренције у потпуности одговара нормама Светске трговинске организације“, додао је он.

Амбициозну визију министра индустрије учесници на тржишту су овако прокоментарисали: „А зашто да не? Русија заиста има све што је потребно да у будућности престигне Тајван, Малезију и Јужну Кореју“.

Овај документ је уствари наставак федералног наменског програма развоја радио-електронике од 2008. до 2015. Мантуров је посебно истакао да су захваљујући том програму сачувана кључна предузећа ове привредне гране и припремљен је терен за развој микроелектронске производње. Чак је изграђен и систем дизајнерских центара. Министар је као пример навео конкурентне врсте специјалних апаратура за радио-локацију и ваздушно-космичку одбрану, за управљање стратешким наоружањем и средствима радио-електронске борбе.

„Све то омогућава даљи напредак“, рекао је Мантуров, и саопштио да ће се „радио-електроника развијати у правцу стварања специјализоване војне технике, али ће њен развој бити прилагођен и потребама цивилног друштва“. Приоритет у том погледу ће бити развој професионалне радио-електронике, а такође пројекти и производња базе електронских компонената.

Реализација државног програма ће омогућити руским компанијама да заузму 40% унутрашњег тржишта. На светском тржишту ће се њихов удео троструко увећати, а извоз ће бити 4 пута већи, док ће продуктивност рада у овој привредној грани бити 6 пута већа. У целини гледано, 90% електронскe и радио-електронскe опремe у свим секторима руске индустрије може бити домаће производње. Амбициозну визију министра индустрије учесници на тржишту су у разговору са „Росијском газетом“ овако прокоментарисали: „А зашто да не? Русија заиста има све што је потребно да у будућности престигне Тајван, Малезију и Јужну Кореју“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“