Русија слави 400-годишњицу окончања Смутног доба

Михаил Иванович Скоти (1812/4-1861). „Мињин и Пожарски", 1850.

Михаил Иванович Скоти (1812/4-1861). „Мињин и Пожарски", 1850.

Русија данас празнује Дан народног јединства и јубилеј једног од најважнијих догађаја у њеној хиљадугодишњој историји. Реч је о окончању Смутног доба и обнављању руске државности после дугогодишњег грађанског рата и агресије Пољске.

Дан народног јединства је нови празник у модерној Русији. Проглашен је за државни празник 2005. у знак сећања на догађаје из 1612, када су народни устаници на челу са Кузмом Мињином и Дмитријем Пожарским ставили тачку на грађански рат и спољну интервенцију, ослободивши Москву од пољских окупатора. Од тада не јењавају дискусије око овог празника. Историчари негодују због тога што у хронолошком смислу празник није везан ни за један конкретан датум, а поједини политичари су незадовољни што се празник у почетку појавио као својеврсна замена за 7. новембар – дан Октобарске револуције 1917. Било како било, Русија ће 2012. седми пут прославити годишњицу догађаја који се сматра једним од кључних момената у историји наше земље. Овога пута ће манифестације бити посебно свечане, јер је 2012. јубиларна година.

У добровољачким одредима је било људи из свих сталежа, а такође и представника разних националности и конфесија. Без икаквог учешћа централне власти мобилизована је и опремљена војска од преко 10 хиљада људи. У јесен 1612. добровољачка армија је у бици код зидина Москве до ногу потукла знатно бројнију пољску армију.

У историји Русије дугој преко хиљаду година било је само неколико периода када је њена државност на целој територији била доведена у питање. Један од тих периода је био почетак 17. века. Савременици су га назвали „Смутно доба“. Руска царска власт је била срушена, земља се распала на засебне области у којима се распламсао бруталан грађански рат. Споља су продрле стране армије и заузеле Москву. У центру Москве, у Кремљу, сместила се пољска војска са намером да на руски престо доведе страног принца. Све те догађаје пратиле су велике елементарне непогоде и страшна глад. Према неким подацима, трећина тадашњег становништва Русије изгинула је или помрла у првих 15 година 17. века.

Била је угрожена будућност Русије као државе и Руса као нације. У тој ситуацији, када централна власт фактички није постојала, сам народ је преузео на себе одговорност за судбину земље. У Нижњем Новгороду, богатом граду на Волги, народ је формирао добровољачке одреде који су снабдевени и наоружани од народног новца. Организације и прикупљања средстава прихватио се обичан Новгорођанин Кузма Мињин. На чело народне армије стао је искусни војсковођа кнез Дмитриј Пожарски. У добровољачким одредима је било људи из свих сталежа, а такође и представника разних националности и конфесија. Без икаквог учешћа централне власти мобилизована је и опремљена војска од преко 10 хиљада људи. У јесен 1612. добровољачка армија је у бици код зидина Москве до ногу потукла знатно бројнију пољску армију, а 4. новембра је био принуђен да се преда и пољски гарнизон, који је држао Кремљ. Победа непријатеља омогућила је да се васпостави државност и да се 1613. на руски престо изабере први цар из династије Романових.

Са овим страницама историје народног добровољачког покрета Мињина и Пожарског, као и са многим другим историјским подацима, посетиоци се могу упознати на изложби „Превазилажење Смутног доба у Русији почетком 17. века“, која је 24. октобра отворена у Москви. Организатори су Федерална архивска агенција заједно са Руским државним архивом старих докумената и многим престоничким и регионалним музејима и архивима. Изложба је уприличена поводом 400-годишњице ослобођења Москве од Пољака. Експозиција изложбе води посетиоца кроз све перипетије Смутног доба. Поједини штандови су посвећени догађајима из 16. века који су претходили Смутном добу. Низ изложених докумената потиче из периода када је Смутно доба достигло врхунац, тј. када су на руском престолу владали изабрани или самозвани цареви. Па ипак, најзанимљивији материјали су везани за формирање добровољачке војске Мињина и Пожарског. Посебну пажњу заслужује повеља руководилаца добровољачког покрета 1612, којом они потврђују заклетву да ће се борити до потпуног ослобођења Отаџбине од непријатеља. Ту су и писма у којима се јунаци позивају у бој, или се говори о прикупљању средстава за опремање народне армије. На изложби су нашли своје место и документи који одражавају процес изласка из Смутног доба: повеља о избору првог цара из династије Романових, укази о обнављању привреде и мировни споразуми са Пољском и Шведском. Изложбу употпуњују многобројни портрети и иконе, оружје и ратна опрема с почетка 17. века, као и нумизматичка колекција Смутног периода.

Истовремено је 24. октобра на порталу „Архиви Русије“ покренут јединствени интернет-пројекат „Превазилажење Смутног доба (крај 16. – почетак 17. века) и учвршћивање руске државности“ (http://rusarchives.ru/smuta/), који се реализује у организацији московских и регионалних архива. У оквиру пројекта корисници Интернета могу да се упознају са јединственим документима и музејским експонатима из Смутног доба, као и са објављеним и необјављеним историјским истраживањима овог периода. На располагању су и тематске колекције фотографија и видео-материјала.

Споменик Кузми Мињину и Дмитрију Пожарском на Црвеном тргу у Москви, испред цркве Василија Блаженог. Фотографија из слободних извора.

Центар званичне прославе 400-годишњице победе Мињина и Пожарског биће Нижњи Новгород – град из кога су они 1612. кренули у ослобађање Москве. Планирано је да се на централном тргу који носи име вођа народне добровољачке војске одржи свечани дефиле у националним ношњама народа Поволжја, јер су управо ти народи чинили главнину народне добровољачке армије, а такође и дефиле на коњима. Биће приређена и театрална представа посвећена догађајима из Смутног доба, чија ће кулминација бити сценски приказ окупљања добровољаца. Претпоставља се да ће у свечаностима учествовати и председник Владимир Путин. У Москви ће поводом јубилеја бити уприличена изложба-форум „Православна Русија – на Дан народног јединства“. На њој ће бити представљена једна од најважнијих светиња добровољачке војске Мињина и Пожарског – икона Казанске Богородице која је 1612. пратила армију приликом ослобађања Москве.

Аутор је кандидат историјских наука и научни секретар Центра за проблемску анализу и државно-административну пројекцију.

Росијскаја газета. Сва права задржана.