Арктички шелф у сенци нуклеарне печурке

Извор: Gettyimages / Fotobank.

Извор: Gettyimages / Fotobank.

Русија планира да битно појача заштиту јединог нуклеарног полигона који земља данас има, смештеног на арктичком архипелагу Нова Земља. Да ли овај потез има везе са могућим обнављањем нуклеарних тестова или са економским и територијалним претензијама Русије на Арктику?

До краја 2013. на Новој Земљи ће бити размештени суперсонични ловци-пресретачи МиГ-31, док ће бродови Северне флоте бити на сталном борбеном дежурству у близини обала. У совјетско време сличне мере су увек биле повезане са почетком свеобухватних испитивања нуклеарног оружја. 

На Новој Земљи се налази Централни полигон Руске Федерације, једини терен за тестирање нуклеарног оружја у Русији. У СССР-у је, осим арктичког, коришћен и Семипалатински полигон у Казахстану.

Руководства СССР-а и САД потписала су 1963. уговор којим се забрањују нуклеарне пробе у атмосфери, космосу и под водом. Усвојена су и ограничења у погледу јачине нуклеарних бомби. Откако је потписан уговор, на Новој Земљи се у потпуности прешло на подземне нуклеарне пробе, које искључују радиоактивно загађење околине.

Међутим, и те подземне пробе на Новој Земљи потпуно су обустављене почетком 90-их година прошлог века. Тада је руководство наше земље предузело једностране мере за јачање поверења у свету и потписало Уговор о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

„Росатом“ се у оквиру Уговора о свеобухватној забрани нуклеарних проба бавио и наставиће да се бави развојем нуклеарног оружја, његовим тестирањем, техничким одржавањем и рециклажом.

Кремљ се надао да ће овај корак довести за преговарачки сто бивше противнике из доба Хладног рата и да ће покренути процес смањења нуклеарног арсенала, а поред тога мислило се да ће бивши противници сада постати партнери и по другим политичким и економским питањима. Вашингтон се, међутим, није придружио новој иницијативи Москве, иако је прихватио мораторијум на нуклеарне пробе.

„Нуклеарна муниција је живи организам“, каже један од стручњака „Росатома“, иначе одговоран за сектор нуклеарног наоружања. „Процеси у материјалима од којих је та муниција састављена захтевају сталну контролу. Треба водити рачуна о механичким и електронским склоповима.“

„У оквиру Уговора о свеобухватној забрани нуклеарних проба наш ресор је 1996. добио задатак да без кршења одредби уговора испита поузданост и безбедност складиштења и експлоатације нуклеарног арсенала, као и његових одговарајућих тактичко-техничких карактеристика. Тада је разрађена технологија такозваних субкритичних експеримената помоћу којих се може врло поуздано гарантовати борбена готовост нуклеарног оружја у ‘икс’ часу и истовремено његова потпуна безбедност у складишту.“

Нуклеарна муниција је живи организам. Процеси у материјалима од којих је та муниција састављена захтевају сталну контролу.

Технологија такозваних ненуклеарних, тј. хидродинамичких или субкритичних експлозија постала је својеврсни вентил за све нуклеарне силе. Управо је она у великој мери допринела да САД и Велика Британија измене свој став о међународним уговорима и забрани нуклеарних проба. Испитивања по новој технологији у САД су почела да се врше на нуклеарном полигону у Невади, у подземном објекту LYNER, а Русија на Новој Земљи.

Експерименти са макетама нуклеарних направа врше се у истим подземним окнима и по истој технологији као и експерименти са правим нуклеарним направама. Једина и главна разлика од правих експлозија састоји се у томе што се у макети нуклеарне направе користи проценат фисионе супстанце чија маса није критична и чија експлозија ослобађа енергију еквивалентну 0,1 микрограму тринитротолуола (ТНТ-а). („Критична маса“ фисионе супстанце - обогаћеног урана или плутонијума - представља границу изнад које у материјалу почиње ланчана фисиона реакција.)

Макета направе смешта се у специјални контејнер који се облаже бентонитом, а улаз у окно се забетонира. Експерименти су еколошки безопасни. Контејнер омогућава вршење експеримената без нарочитог ризика за околину и људе који се налазе на отвореном простору, чак и ако се ради о „унутрашњим“ полигонима „Росатома“. О безбедности таквих експеримената сведочи и чињеница да су стручњаци који врше експеримент удаљени само 30 метара од епицентра експлозије. Овом технологијом сваке године се на Новој Земљи врши 4 до 6 експеримената, захваљујући којима се може рећи да је нуклеарни арсенал Русије у потпуности безбедан и спреман за борбену употребу.

За програм одржавања и провере исправности и безбедности експлоатације нуклеарне муниције из државне благајне се издваја 2 милијарде рубаља (632 милиона долара), и та сума се води као посебна ставка у буџету. Од тог новца само 30-40 милиона рубаља издваја се непосредно за тестирања, док главни део ових средстава одлази на лабораторијску припрему експеримената и издржавање одговарајућих предузећа. У њима је тренутно запослено неколико десетина хиљада људи. Од четири предузећа која су се непосредно бавила склапањем и расклапањем нуклеарних уређаја (сваки нуклеарни пројектил се једном у 3 године допрема у фабрику где је произведен, комплетно се расклапа и врши се дијагностика свих његових склопова) 2003. су остала само два.

„Током протеклих година остварили смо толики напредак у области развоја и тестирања нуклеарних пројектила, тако да данас више нема потребе за извођењем правих нуклеарних проба“, каже Герберт Јефремов, конструктор ракетне и ракетно-космичке технике.

По речима експерта, „Росатом“ се у оквиру Уговора о свеобухватној забрани нуклеарних проба бавио и наставиће да се бави развојем нуклеарног оружја, његовим тестирањем, техничким одржавањем и рециклажом. Војни стручњаци су имали и имаће исти задатак: да осигурају безбедност складиштења, транспорта и експлоатације нуклеарног оружја, и да уједно одржавају режим строго поверљивих информација везаних за последњи нуклеарни полигон на Новој Земљи.

Дакле, пребацивања додатних снага у регион Нове Земље највероватније није везано за обнављање „пуног“ рада полигона, него за економске и територијалне претензије Русије на Арктички шелф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.