Гребен Мендељејева наставак територије Русије

Чланови експедиције „Арктик-2012“ са заставама „Росатома“ и Санкт Петербурга испред свог превозног средства, нуклеарног ледоломца „Русија“. Фотографија: Ана Јудина / РИА „Новости“.

Чланови експедиције „Арктик-2012“ са заставама „Росатома“ и Санкт Петербурга испред свог превозног средства, нуклеарног ледоломца „Русија“. Фотографија: Ана Јудина / РИА „Новости“.

Чланови експедиције „Арктик-2012“ сматрају да су прикупили сав неопходан доказни материјал који потврђује да је подводни гребен Мендељејева у централном делу Арктичког океана наставак евроазијског континента, а тиме и територије Русије. Циљ ових напора је ширење граница Русије до Северног пола. За годину дана ће резултати експедиције бити достављени УН.

Тим руских научника је неколико месеци детаљно истраживао дно Арктичког океана. Захваљујући финансијској подршци државе експедиција је имала на располагању нуклеарни ледоломац „Русија“, војни нуклеарни батискаф „Калитка“ и опрему за бушење.

Први захтев Русије да се гребен Мендељејева прихвати као наставак њеног шелфа (директног продужетка континенталне масе који се пружа испод океана) упућен је 2001. године. Међутим, специјална комисија УН тада није позитивно одговорила на овај захтев, пошто се радило о истраживању које је спровела Војска, услед чега су извесни подаци били строго поверљиви. Основни циљ ове нове експедиције био је да оснажи захтев Русије, каже Михаил Шкатов, генерални директор научно-производног предузећа „Севморгео“.

Откриће гребена Ломоносов

Откриће гребена Ломоносов од стране совјетских научника представља једно од највећих географских открића 20. века. Ова крупна узвисина на морском дну, ширине 60–200 km, протеже се готово 1800 km од Новосибирских острва, преко Северног пола, па све до канадског острва Елсмир, и дели Северни ледени океан на два геолошки веома различита дела.

„Задатак Русије био је да прикупи довољно доказа којима би поткрепила свој захтев: да постави полазну линију, одреди подножје шелфа и потом формулише текст захтева и почне са демаркацијом граница. Међутим, постоји једно посебно правило у вези са подводним гребеном. Наиме, суверенитет над гребеном може се захтевати само у случају да не постоји сумња да он припада одређеној континенталној маси. Ако то докажемо, наше границе могу се проширити до Северног пола, и тада би наша граница са САД ишла дуж 180. меридијана.“

Геолози су уверени да се овај проблем не може разрешити у неколико наредних година. Гребен Мендељејева продужава се у подводни гребен Алфа, на који полаже право Канада. Отава још увек није поднела захтев за проширење своје територије. Међутим, очигледно је да ће преговори између две државе трајати дуго с обзиром да Арктик садржи око 25% неоткривених светских извора енергије.

Гребен Мендељејев-Алфа богат је нафтом и златом, што потврђује његова старост од 300 милиона година утврђена дубоким сеизмичким сондирањем током експедиције „Арктик-2012“.

Резултати овог истраживања биће поднети УН. Ако међународни стручњаци признају доказе до којих је Русија дошла, њен захтев ће се разматрати као политичко питање. Први разговори могли би да почну овог месеца на Међународној конференцији о Арктику која ће се одржати у САД.

Драгоцени подаци


Током експедиције „Арктик-2012“ са дна океана је у изузетно тешким климатским условима, извучено преко 20.000 узорака, често и са дубине веће од 2500 метара.


Овај научни материјал је толико велики да ће бити потребно бар 6 месеци да би се детаљно проучио, изјавио је начелник експедиције, Олег Корњејев. Ипак, додаје он, већ сада се може рећи да су докази континенталне природе испитаних територија неоспорни.


Трошкови „Арктика-2012“ држе се у тајности, али према неким подацима премашују 1,5 милијарди рубаља (40 милиона долара).

Росијскаја газета. Сва права задржана.