„Путин“ и „Медведев“ на Крајњем Северу
Извор: Иван Рудњев / РИА „Новости“.
Ако хоћете да се упознате са нојем, понесите за сваки случај метлу.
„Метла се користи као ‘аргумент’“, даје нам кратка упутства Артјом Андронаки, узгајивач нојева. „Међу нојевима је главни онај ко је највиши. Ко није довољно висок, нека и не покушава да ‘истера своје’, јер може лоше да прође – нојев ударац ногом обара и лава.“
Ту Артјом прави ожалошћену гримасу и додаје: „Земља је смрзнута овде на Крајњем Северу, сахрана није јефтина“.
Улазимо са Артјомом у ограђени простор, где афрички нојеви достојанствено корачају преко патуљастих бреза, типичних за мурманска узвишења, и чупкају траву на земљи која је готово увек смрзнута.
Рођак диносауруса
Првих 15 птица стигло је 2007. на мало пољопривредно имање код насеља Молочниј у Мурманској Области. Додуше, нојеви нису баш из Африке – довезени су из Вилњуса. Са доласком нојева брачни пар Андронаки је отворио свој породични бизнис.
„Наши познаници су мислили да нисмо баш при себи када смо говорили да ћемо узгајати нојеве“, смеје се Артјом. „Јер када се каже ‘ној’, сви одмах помисле на афричког ноја и афричку врућину. А ови наши лепотани су довезени у Мурманск кад је све било прекривено снегом...“
Била је поларна ноћ када су нојеве изводили из приколица, држећи их за крила. Са чарапама на главама личили су на таоце. Чарапе су им стављене да гости из сунчане Африке не би одмах доживели шок. Своје прве кораке изнад Северног поларног круга птице су направиле по снегу у потпуном мраку.
Познати узгајивач Александар Скљар десет година се бави гајењем ових птица. Снабдевао је нојевима читаву Русију, Казахстан, Украјину, Белорусију, Узбекистан, па чак и дворац шеика Арапских Емирата, али ово је први пут да су његови питомци доспели тако далеко на север.
Мало ко је веровао у успех овог подухвата. Многи су већ замишљали како ће јадне птице чамити затворене у торовима са грејањем, док не угину од бронхитиса. Није ни чудо, ипак је то био први покушај узгајања ове афричке птице изнад Северног поларног круга.
Међутим, нојеви насељавају планету већ 70 милиона година и успешно су преживели више ледених доба, тако да су брзо посрамили скептике. Само неколико дана након њиховог доласка температура се спустила испод -30 степени, и народ је похрлио на пољопривредно имање у Молочниј да сопственим очима види ово пернато чудо. И видели су идиличну слику на коју се човек не може лако навићи: нојеви су направили „гнезда“ у сметовима и спавали су у снегу.
Нојеви и туризам
Андронакијеви у почетку нису планирали да претворе пољопривредно имање у туристички објекат. Намера им је била много једноставнија: да продају здраво месо мурманским ресторанима и локалним гурманима, јер природа до сада није изнедрила ништа мање калорично од нојевог меса. Годину дана касније нојево месо је доспело и у продавнице.
Иначе, пољопривредницима се исплати да гаје нојеве, јер се од њих скоро све искористи. Кожа је на цени код произвођача торби, богато и раскошно перје се користи за капе и перјане женске шалове, чак се и рожњача са нојевог ока може пресадити човеку. Нојево месо је нискокалорично, а маст се доста примењује у козметици. Веома су тражена и нојева јаја.
Али у насељу Молочниј нојеви се не растављају на „саставне делове“. Кољу се само једном годишње, и то не у великом броју. Остало време ове птице живе у торовима, чупкају оскудну арктичку траву и маслачак, кидају врхове коприве која се пробија кроз ограду, а од концентрата добијају на тежини. Туристи из читавог света долазе да виде нојеве којима зима не може ништа. Недавно су долазили гости из Аргентине и Аустралије.
Путин или Медведев?
Први птићи изнад Северног поларног круга појавили су се 2008. Два младунца су се излегла на дан инаугурације председника. „Нисмо дуго размишљали, једном смо дали име Путин, а другом Медведев“. После ових речи Артјом прави драмску паузу. „Штос је у томе што тек после шест месеци може да се препозна да ли је младунче мужјак или женка, јер тада добија карактеристичну боју перја. Мужјаци добијају црну боју, а женке остају сивкасте. Елем, испоставило се да је једно младунче женка! Нећу да кажем које, боље је да не знате.
У наткривеном тору под светлошћу лампи трчкара птић од недељу дана. Он нема проблема са именом – зове се Васја. Мали Васја је прави спринтер, не можеш га ухватити. Он инстинктивно бежи, али већ за неколико дана ће престати да се плаши, научиће лепо да се понаша и на крају ће стећи поверење у човека.
Нојеви за јахање
Одскора су се на забавном репертоару пољопривредног имања нашле и праве трке нојева.
Начин јахања ове хировите афричке птице Артјом је испробао на себи, врло делотворним и поузданим методом узалудних покушаја. Сада се са осмехом присећа колико је тада модрица и чворуга зарадио. Али зато тачно зна како треба јахати ноја. Ту не постоји никаква посебна опрема, коњска или било која друга. Артјом са ограде вешто скаче на леђа већ истренираног ноја.
Правило је просто: ако хоћеш да узјашеш ноја, треба прво да га ухватиш. Ако хоћеш да га ухватиш, треба прво да га стигнеш. Ако хоћеш да га стигнеш, треба дуго да га јуриш. После свега тога треба да га укротиш. Додуше, то није тешко. Поуздан метод је испробан још 2007. – чарапа на главу, и онда ној ништа не види, па се ничега и не боји. Најважније је сести близу врата, ставити ноге под крила и чврсто се држати. Птица ће трчати по имању 15-20 минута, а онда ће се уморити и сама ће се спустити на земљу, и тада јахач може да сиђе без проблема.
Васја је први птић који се излегао ове јесени. Њега такође чека будућност јахачког ноја. Догодине ће и он носити јахача, трчећи по мурманском снегу као по афричкој трави.
Росијскаја газета. Сва права задржана.