Златно светилиште Буде Шакјамунија

У Елисти, престоници руске републике Калмикије, јединог будистичког региона Европе, пресијава се величанствени хурул, један од најлепших на свету.

Фотографије љубазношћу портала Министарства културе РФ, культура.рф.

На територији данашње Републике Калмикије будизам се исповеда још од 13. века. Према писаним документима, Џингис Кан је лично пренео ову религију са Тибета. После распада СССР-а, Његова светост XIV Далај Лама посетио је Републику Калмикију три пута. Том приликом освештао је место у центру Елисте, престонице републике, где се налази највећи калмички хурул – Златно светилиште Буде Шакјамунија. Хурули су будистички манастири на територији Монголије и Калмикије.

Руска република Калмикија је једина област у Европи у којој је доминантна религија будизам.

Упркос томе што је релативно скоро саграђено (завршено је 2005. године), „Златно светилиште Буде Шакјамунија“ може се с разлогом сматрати будистичком светињом, јер је XIV Далај Лама лично надгледао све фазе које су претходиле изградњи. Освештао је место где је храм подигнут, одобрио његов пројекат и, што је најзначајније, дао је овом комплексу име.

Историја будизма у Калмикији

Будизам је у Калмикију дошао са Тибета. Ова религија ширила се међу прецима данашњих Монгола и Калмика – Ојратима – од почетка 13. века када је основано велико Монголско царство. „Црвена књига“, важан тибетански документ настао средином 14. века, бележи да се Џингис Кан лично срео са проповедником будизма. Људи блиски Кану и представници ојратске елите упознали су се са учењем тибетанских монаха. Многи ојратски племићи поставили су будистичке монахе за чланове својих дворова. Ојрати су на територију руске државе дошли у 17. веку и у степама северног Каспијског региона основали Калмички (Торгутски) Канат. У границама овог ентитета настао је народ Калмика. Оснивање будуће Калмикије догодило се у време популаризације будистичког учења међу Орјатима. Године 1640. будизам је проглашен за главну државну религију свих народа Монголије на скупу посвећеном усвајању законика.

Током 18. века групе људи који су желели да проучавају будизам почеле су да одлазе из Калмикије за Тибет. Према будистичким списима, орјатски следбеници били су толико бројни, да су у тибетанским манастирима оформили две засебне заједнице. Неки од њих вратили су се домовима по завршетку студија у тибетанским хурулима и посветили свој живот ширењу будизма.

Ово ширење будизма наставило се и током 19. века. Међутим, после револуције 1917. и формирања Совјетског Савеза, утицај религије знатно је ослабио. У време перестројке све се поново вратило на старо. Будистичка заједница је први пут регистрована у Елисти 1988. године.

Будистички духовни вођа је због специфичности овом хурулу дао поетичан назив „Златно светилиште Буде Шакјамунија“: декорисан је претежно златном бојом, а у њему се налази и статуа оснивача будизма висока 9 метара – највиша у Европи. Статуа Буде Шакјамунија налази се у молитвеној одаји на другом спрату хурула. Буда великих димензија седи у пози асане „у положају у коме додирује земљу“ и у руци држи патру – чашу у којој се скупља милостиња, што симболизује одрицање од световног живота. Кип је опточен златом и брилијантима, чији сјај симболише светлост савршеног тела Буде која се излива на свет. Унутар храма чувају се свети предмети: мантре, тамјан, драгоцености, и по грумен земље из сваке области ове републике – они треба да испуне статуу енергијом добра. Унутрашњи зидови молитвене одаје осликани су призорима из живота Буде и приказују свих 14 инкарнација Далај Ламе. Поред овога, храм је додатно украшен прелепим пирамидама које су сачињене од стотина малих статуа.

Према тибетанском учењу, боравиште Далај Ламе налази се на највишем спрату хурула.

Заједница калмичких будиста верује да у 21. веку хурул не треба да буде само храм, већ и образовни и културни центар. Из тог разлога су на првом спрату Златног светилишта Буде Шакјамунија отворени библиотека, музеј и конгресна сала за 460 људи, у којој се одржавају семинари и предавања о будизму. Књиге у библиотеци дар су издавачких кућа из Елисте, Москве и Санкт Петербурга. Тамо су присутна издања на руском, калмичком, монголском, енглеском и другим језицима.

Овај хурул има укупно седам нивоа, док је сама зграда висока око 60 метара. Храм се може видети из било ког краја града, а његов златни кров се увек сија, без обзира на временске прилике. Зидови храма су снежно бели, капија је црвене боје, а кров пагоде обојен је златном и зеленом бојом. За бојење зидова били су посебно ангажовани уметници са Тибета. Главни елементи фасаде укључују осам симбола будистичког учења: точак, рибу, лотос, сасуд, сунцобран, барјак, шкољку и бескрајни чвор среће. Сваки од ових симбола има сакрално значење.

Земљиште око хурула такође је уређено у складу са будистичким учењем. Овај комплекс окружен је по ободу ниском оградом а на сваких пет метара стоје беле „ступе“, грађевине у облику куполе, где се чувају реликвије и у које је забрањен улаз. Реч „ступа“ претежно се користи у Индији, док се у Калмикији ове грађевине обично називају „субургани“. На огради се налазе четири капије, а њихов број једнак је броју основних елемената у природи и броју страна света. Направљене су у источњачком стилу и служе да нас подсете да свака особа која овде улази приступа путу духовности и просветљења. Посетилац може ући у храм само кроз јужну капију. Степенице које до ње воде украшене су каскадним фонтанама са скулптуром божанства изобиља на горњој плочи, док посетиоце у подножју степеништа дочекује калмичко паганско божанство Цаган Аав, заштитник ове области. Статуа овог божанства направљена је од сребра и увек је украшена сјајним тракама.

Статуа Буде Шакјамунија у молитвеној одаји на другом спрату хурула је највећа статуа Буде у Европи. Извор: khurul.ru.

Друго благо главног калмичког хурула налази се на савршено уређеном зеленом травњаку између две стазе које воде ка храму. Реч је о је 17 пагода са статуама великих будистичких учитеља универзитета Наланде. Његова светост Далај Лама лично је предложио да се ове скулптуре поставе око храма. Он верује да су следбеници тибетанске верзије будизма духовни наследници Наланде, највећег манастирског универзитета древне Индије основаног у 2. веку пре Христа. Муслимани су га разорили у 9. веку, али су његови учитељи имали довољно времена да своје знање и искуство пренесу становницима Тибета, одакле се будизам ширио у Монголију и територије које данас припадају Русији: Калмикију, Бурјатију и Туву. Статуе учитеља Наланде, који су за свет сачували своју верзију будистичког учења, налазе се у многим хурулима. Међутим, Златно светилиште Буде Шакјамунија јединствено је по томе што је ово вероватно први храм у коме се чувају статуе свих 17 учитеља Наланде. „Раније смо поштовали само осморицу учитеља Наланде. Сада сам им придодао и осталу деветорицу. У овом храму је, на неки начин, званично потврђен мој став“, објаснио је Далај Лама говорећи о посебној вредности ових статуа.

Сматра се да је Златно светилиште Буде Шакјамунија један од најлепших хурула на свету. Сваке године у Елисту долази на хиљаде туриста и поклоника како би уживали у овој светињи.

Оригинални чланак на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.