Тржиште рада на руски начин

Извор: PhotoXPress.

Извор: PhotoXPress.

Експерти констатују да совјетска организација тржишта рада, која подразумева доживотно запослење у истој фирми, данас већ припада прошлости. Ниво флуктуације радне снаге у Русији је сада виши него у Европи. Када је у питању економија, овај тренд има своје предности, али и своје недостатке.

Руси мењају посао чешће од Европљана. Према подацима националне агенције за статистику „Росстат“, више од 11% целокупног радно активног становништва остане на једном радном месту мање од годину дана, а од тога 700 хиљада чак мање од месец дана. Експерти са којима је разговарао дописник RBTH износе различите ставове о томе да ли је овакво стање добро или лоше за економију.

Једна од главних предности коју истичу стручњаци састоји се у томе што се грађани постепено ослобађају типичног совјетског стереотипа да „није добро често мењати посао“. Када је у питању радно место, у Совјетском Савезу су људи за претерану избирљивост заиста били жигосани као „прелетачи“. Друштво је обавезно осуђивало такве грађане, о њима су писани памфлети, прављене су њихове карикатуре, а и Партија се, са своје стране, на све начине трудила да им загорча живот.

„Русија је земља у којој се живот поприлично заснива на традицији, и ако се неки обичај укорени, то значи да ће он веома дуго бити актуелан. Генерално гледано, чини ми се да је добро што се наши грађани постепено ослобађају совјетских стереотипа и бирају посао који им одговара, а не онај који им је наметнула партија, или влада, или неки други орган“, каже социолог Захар Готовцев.

Ниво незапосленисти у Русији је данас достигао историјски минимум и износи 5,2%.

Стручњаци виде и друге позитивне стране ове појаве. Тако, Никита Маслеников, саветник Института за савремени развој, повезује висок ниво флуктуације кадрова са кретањем економских токова у правцу иновационих технологија.

„Људи желе да побегну од напорног физичког рада, од рутинског и лоше плаћеног посла, и радије се баве стручним интелектуалним радом, што стимулише развој привредних грана у којима производ има много већу додатну вредност“, сматра Маслеников.

По мишљењу овог експерта, посебно се може приметити премештање кадрова из пољопривреде, а такође из индустријског и прерађивачког сектора, у сектор услуга и високих технологија. Маслеников сматра да је ова појава позитивна, али многи стручњаци не деле његово мишљење.

„Тржиште рада је сада веома сужено управо у агроиндустријском и производном сегменту.  Ту има мало квалификованих стручњака, и они су злата вредни“, тврди Тимофеј Шацких, аналитичар компаније „РБК“. По његовом мишљењу, радници у производњи нису склони честом мењању посла, а промена радног места је карактеристична углавном за сектор услуга и стваралачке професије, па и ту је најчешћи узрок недовољна стручност.

„Ми имамо врло мало високошколских установа у којима се квалитетно изучавају односи са јавношћу (public relations), тако да мало има и искусних стручњака, а то значи да тај посао често раде самоуки, или једноставно самоуверени људи. Због тога се често дешава да послодавац прими новог радника, али после извесног времена по резултатима схвати да није примио стручњака и даје му отказ. Због тога долази до тако честе промене радног места“, сматра Шацких.

И представници великих индустријских предузећа кажу да је много теже наћи квалификованог радника, него канцеларијског службеника. Таква појава је добро позната и фирми „Нориљски никл“.

„Има много економиста и правника који би хтели да се запосле код нас, а техничара, нажалост, нема. Веома мало људи се јавља на конкурсе за ова радна места и ми морамо да користимо све могуће методе како бисмо заинтересовали људе из одговарајуће струке“, каже Ирина Макејева, директор кадровске службе „Нориљског никла“. Чињеница је да међу нашим радницима који раде у производњи готово и да нема флуктуације.

У таквој ситуацији постаје актуелна иницијатива Владе за укидање радних књижица, које смо такође наследили из совјетског периода. То је специјални документ који садржи све податке о радном стажу и без кога се не може засновати радни однос. Потпуно је природно што у овако великој земљи такав документ енормно успорава бесмислену бирократску процедуру. Ако дође до укидања радних књижица, многи радници у администрацији и кадровским службама одахнуће са олакшањем. Али у том случају није јасно како ће се проверавати подаци о радном стажу које кандидат наведе у конкурсу за радно место. Да ли ће укидање радних књижица довести до тога да кандидати масовно обмањују послодавце, што би изазвало још већу флуктуацију кадрова?

Социолог Захар Готовцев је уверен да до тога неће доћи. „Свакако ће питање провере наведених података пре или касније постати актуелно. Уосталом, то питање је и сада актуелно. Радна књижица није неки претерано сложен документ, лако се може фалсификовати. Због тога озбиљне компаније приликом пријема на посао организују додатно тестирање кандидата. Ако радне књижице буду укинуте, људи ће више веровати препоруци претходних послодаваца и репутацији кандидата. Другим речима, то ће на известан начин зближити људе исте професије. Тако ће они који се лажно представљају као стручњаци тешко моћи да нађу посао. Такви ће бити потпуно непознати послодавцима, или ће бити код њих на лошем гласу.“

Уколико у индустрији и државној служби буде примењен механизам одабира квалитетних стручњака на основу репутације, у том случају ће се по мишљењу експерата и плата нагло повећати, а престаће и флуктуација кадрова. Додуше, биће више незапослених, али ту се мора јасно разграничити шта је боље: борити се за већу плату у јакој конкуренцији, или се лако запошљавати на било које радно место и примати малу плату.

Росијскаја газета. Сва права задржана.