Fl и Lv: из Москве у периодни систем

Извор: ИТАР-ТАСС.

Извор: ИТАР-ТАСС.

У Москви су на свечан начин званично додељени називи елементима који у периодном систему Мендељејева заузимају места 114 и 116. Нови трансурански елементи, флеровијум и ливерморијум, синтетисани су у Нуклеарном институту у Дубни, недалеко од Москве.

У Москви је одржана свечана церемонија доделе назива елементима који у периодном систему Мендељејева заузимају места под редним бројевима 114 и 116. Нови елементи су добијени у Лабораторији за нуклеарне реакције „Фљоров“ Обједињеног института за нуклеарна истраживања (ОИНИ) у Дубни, месту у Московској Области. Крштењу је присуствовао и председник Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC) Казујуки Тацуми.

Експерименте синтезе нових елемената извршио је тим научника на челу са академиком Јуријем Оганесјаном, уз учешће америчких колега из Ливерморске националне лабораторије. Елемент са атомским бројем 114 добијен је у акцелератору 2000. године, док је 116. елемент синтетисан 2004. IUPAC је у мају 2012. прихватио називе које су проналазачи предложили и новим елементима доделио ознаке Fl (flerovium) и Lv (livermorium). Флеровијум је добио назив у част Георгија Фљорова, водећег совјетског нуклеарног физичара и једног од зачетника синтезе нових хемијских елемената.

Ливерморијум је добио назив у част Ливерморске националне лабораторије „Лоренс“, чији научници већ више од 20 година учествују у експериментима синтезе нових елемената у Дубни (Русија). Усвајање новог назива је и иначе дуготрајан процес. На пример, 112. елемент су немачки научници синтетисали још 1996, а тек прошле године је он, најзад, добио назив коперницијум (сopernicium), у част Николе Коперника.

Треба напоменути да је метод за добијање супертешких елемената (елемената тежих од урана), који је предложио академик Јуриј Оганесјан, у почетку примљен са скепсом у светским научним круговима. Међутим, убрзо је постало јасно да је управо тај метод најефикаснији.

Фотографија: ИТАР-ТАСС.
Институт за нуклеарна истраживања у Дубни и трансурански елементи

Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни основан је 1956. Данас у њему ради 5000 научника из 18 земаља. Основне области истраживања су физика елементарних честица и нуклеарна физика.

Институт је стекао светску славу синтетисањем тзв. трансуранских елемената. Ови, углавном екстремно радиоактивни елементи, тежи су од урана и не постоје у природном стању на Земљи. Већина њих је изузетно нестабилна и може се добити само у веома сложеним нуклеарним реакцијама. Стога ширење таблице Мендељејева представља својеврсно испитивање граница физичког света. Научници из Дубне су први синтетисали нове стабилније елементе од броја 113 до 118. У част открића остварених у институту у Дубни, елемент број 105 назван је дубнијум.

Руска реч 

„Коначни циљ експеримената није да се добију појединачни нови елементи, већ да се докаже постојање загонетног 'острва стабилности'“, објаснио је Јуриј Оганесјан дописнику „Росијске газете“. „Познато је да се свет око нас састоји од 83 хемијска елемента, међу којима је најлакши водоник (са атомским бројем Z=1), а најтежи уран (Z=92). Међутим, у тренутку настанка наше планете у Сунчевом систему је било много више елемената. Многи од њих су се распали и данас више не постоје. Остали су само они чији је животни век дужи од старости Земље (4,5 милијарди година).“

Распали су се управо тешки елементи, који имају веома нестабилна језгра. Научници су дуго сматрали да сви елементи са атомским бројем већим од 100 морају бити нестабилни и да се распадају невероватном брзином. Међутим, научници из различитих земаља су створили нову теорију, која предвиђа могућност постојања тзв. „острва стабилности“ код супертешких елемената. На тим „острвима“ елементи могу живети дуго, можда стотинама, па и хиљадама година. Потрага за овим „острвима“ представља за научнике веома привлачно поље истраживања зато што би се такви елементи могли дубље истраживати и зато што им се можда може наћи нека практична примена.

Нови заједнички тим који су основали руководиоци IUPAC-a почeo je рад на утврђивању приоритета у добијању других, за сада безимених, супертешких елемената под редним бројевима 113, 115, 117 и 118, које су такође синтетисали руски научници из ОИНИ.

Росијскаја газета. Сва права задржана.