Заменик председника Владе Русије, Дмитриј Рогозин: Политичари оцењују нечије могућности, а не намере. Извор: ИТАР-ТАСС.
Нуклеарно одвраћање остаје камен темељац стратешке стабилности, али његов механизам настао за време Хладног рата више не функционише као некада и суочен је са новим изазовима. Ово је била најважнија тема на међународној конференцији одржаној у Москви, под називом „Нуклеарно наоружање и међународна безбедност у 21. веку“.
Говорећи на конференцији, заменик председника Владе Русије Дмитриј Рогозин посебно је нагласио да политичари оцењују нечије могућности, а не намере. Та изјава се недвосмислено односи на покушај Вашингтона да изгради глобални противракетни одбрамбени систем (штит). Поред тога, Рогозин је издвојио и друге поступке Вашингтона који би, према његовим речима, могли да угрозе тренутну равнотежу у погледу стратешког наоружања. У исто време, све већи број стручњака доводи у питање потребу да се стратешка стабилност заснива на руско-америчком нуклеарном балансу.
Могућност избијања „великог рата“ између Русије и НАТО-а готово да више не постоји, будући да је Хладни рат давно окончан. Учесници ове конференције изјавили су да у данашње време Русија и Сједињене Државе не сматрају једни друге непријатељима. Међутим, конзервативизам војних кругова и политичка традиција не допуштају да хладноратовске догме потпуно нестану.
Опасност од избијања нуклеарног рата сада поприма нов облик: појављује се ризик од употребе нуклеарног наоружања у неком локалном сукобу. У међувремену, број такозваних „граничних нуклеарних сила“ наставља да расте, а само нуклеарно наоружање сматра се једином гаранцијом за очување независности, посебно у случају потенцијалног конфликта са неком великом силом.
Поред тога, све више долази до изражаја ризик од нуклеарног тероризма, иако неки експерти сматрају да ову опасност не треба преувеличавати.
Русија и Сједињене Државе требало би да одбаце стратегију нуклеарног одвраћања, што би допринело одржавању мира у свету, изјавио је у четвртак на конференцији у Москви Ричард Берт, руководилац пројекта „Global Zero“ („Свет без нуклеарног оружја“). Берт је 1989. био шеф америчке делегације на преговорима око Споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3).
Према речима Берта, заједнички напори Русије и САД на смањењу нуклеарног наоружања могу да подстакну и друге земље да се придруже овом процесу, укључујући и Кину.
Истовремено, ову сарадњу отежава намера Америке да изгради систем противракетне одбране. С једне стране, немогуће је створити противракетни штит способан да у потпуности одбије евентуални нуклеарни напад Русије. С друге стране, усавршавање противракетног штита и нападачког потенцијала САД може довести до тога да извесно руководство, авантуристички настројено и неодговорно, прецени своје могућности у неком будућем спору – једном од многих, са Русијом. Овакав сценарио се већ дешавао у прошлости, а наивно је веровати да је савремени свет суштински изменио људску природу. У сваком случају, јасно је да ће евентуална политичка грешка имати далекосежне последице.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу