Рогозин: Процењују се могућности, а не намере

Заменик председника Владе Русије, Дмитриј Рогозин: Политичари оцењују нечије могућности, а не намере. Извор: ИТАР-ТАСС.

Заменик председника Владе Русије, Дмитриј Рогозин: Политичари оцењују нечије могућности, а не намере. Извор: ИТАР-ТАСС.

На конференцији „Нуклеарно наоружање и међународна безбедност у 21. веку“, недавно одржаној у Москви, разговарало се о томе да ли механизам употребе нуклеарног оружја за одвраћање непријатеља може и даље гарантовати међународну безбедност и колико је реална опасност употребе овог оружја у неком локалном сукобу. По поводу противракетног штита који САД планира да направи, истакнуто је да се не могу процењивати намере и речи, него могућности.

Нуклеарно одвраћање остаје камен темељац стратешке стабилности, али његов механизам настао за време Хладног рата више не функционише као некада и суочен је са новим изазовима. Ово је била најважнија тема на међународној конференцији одржаној у Москви, под називом „Нуклеарно наоружање и међународна безбедност у 21. веку“.

Говорећи на конференцији, заменик председника Владе Русије Дмитриј Рогозин посебно је нагласио да политичари оцењују нечије могућности, а не намере. Та изјава се недвосмислено односи на покушај Вашингтона да изгради глобални противракетни одбрамбени систем (штит). Поред тога, Рогозин је издвојио и друге поступке Вашингтона који би, према његовим речима, могли да угрозе тренутну равнотежу у погледу стратешког наоружања. У исто време, све већи број стручњака доводи у питање потребу да се стратешка стабилност заснива на руско-америчком нуклеарном балансу.

Немогуће је створити противракетни штит способан да у потпуности одбије евентуални нуклеарни напад Русије. С друге стране, усавршавање противракетног штита и нападачког потенцијала САД може довести до тога да извесно руководство, авантуристички настројено и неодговорно, прецени своје могућности у неком будућем спору.

Могућност избијања „великог рата“ између Русије и НАТО-а готово да више не постоји, будући да је Хладни рат давно окончан. Учесници ове конференције изјавили су да у данашње време Русија и Сједињене Државе не сматрају једни друге непријатељима. Међутим, конзервативизам војних кругова и политичка традиција не допуштају да хладноратовске догме потпуно нестану.

Опасност од избијања нуклеарног рата сада поприма нов облик: појављује се ризик од употребе нуклеарног наоружања у неком локалном сукобу. У међувремену, број такозваних „граничних нуклеарних сила“ наставља да расте, а само нуклеарно наоружање сматра се једином гаранцијом за очување независности, посебно у случају потенцијалног конфликта са неком великом силом.

Поред тога, све више долази до изражаја ризик од нуклеарног тероризма, иако неки експерти сматрају да ову опасност не треба преувеличавати.

Русија и Сједињене Државе требало би да одбаце стратегију нуклеарног одвраћања, што би допринело одржавању мира у свету, изјавио је у четвртак на конференцији у Москви Ричард Берт, руководилац пројекта „Global Zero“ („Свет без нуклеарног оружја“). Берт је 1989. био шеф америчке делегације на преговорима око Споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3).

Према речима Берта, заједнички напори Русије и САД на смањењу нуклеарног наоружања могу да подстакну и друге земље да се придруже овом процесу, укључујући и Кину.

Истовремено, ову сарадњу отежава намера Америке да изгради систем противракетне одбране. С једне стране, немогуће је створити противракетни штит способан да у потпуности одбије евентуални нуклеарни напад Русије. С друге стране, усавршавање противракетног штита и нападачког потенцијала САД може довести до тога да извесно руководство, авантуристички настројено и неодговорно, прецени своје могућности у неком будућем спору – једном од многих, са Русијом. Овакав сценарио се већ дешавао у прошлости, а наивно је веровати да је савремени свет суштински изменио људску природу. У сваком случају, јасно је да ће евентуална политичка грешка имати далекосежне последице.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“