Руски музички конзерваторијуми против Болоње

У Санкт Петербургу је одржан међународни конгрес Европске асоцијације конзерваторијума. Извор: Администрација Санкт Петербурга.

У Санкт Петербургу је одржан међународни конгрес Европске асоцијације конзерваторијума. Извор: Администрација Санкт Петербурга.

У Санкт Петербургу је одржан скуп 250 ректора музичких школа из целог света. На конгресу је речено да ће руске високе музичке школе максимално одложити прелазак на болоњски образовни систем зато што у њега није могуће сместити чињеницу да се „свирање виолине и у 65. години и даље учи“.

У Санкт Петербургу је отпочео скуп Европске асоцијације конзерваторијума (AEC) који се одржава сваке године. То је састанак директора виших музичких школа из различитих земаља на коме се решавају суштинска питања везана за музичко образовање. Овог пута у конгресу учествује 250 ректора виших музичких школа из разних земаља, а главна тема скупа је болоњски образовни систем и опадање престижа професије музичара у савременом свету.

Европска асоцијација конзерваторијума

Европска асоцијација конзерваторијума је културно-образовно удружење музичких школа, основано 1953. Од 2004. у његов састав улази и Конзерваторијум у Санкт Петербургу. Основни пројекти асоцијације усмерени су на модернизацију система музичког образовања у Европи.

„Веома нам је драго што се овогодишњи скуп одржава у Санкт Петербургу“, истакао је ректор конзерваторијума Михаил Гантварг. „Наш конзерваторијум се суочио са многим искушењимоусепма, али је прославу своје 150-годишњице дочекао у доброј форми. Конкретно, пошло нам је за руком да пролазност студената повећамо на 94%. Наредна два дана дискутоваћемо о проблемима музичког образовања у Европи, и, што је најважније, упознаћемо се и разменити своја искуства.“

„У Европску асоцијацију конзерваторијума улази 90% виших музичких школа Европе. Поред њих, на конгресу су заступљени конзерваторијуми из Северне Америке, Азије и Аустралије“, рекао је председник асоцијације Џереми Кокс. „Већ сам разговарао са колегама, сви су испуњени ентузијазмом и одушевљени што им се указала прилика да посете Санкт Петербург, град који у светској музичкој култури заузима важно место. Главни пројекат наше асоцијације усмерен је на уједињење универзитетског и конзерваторијумског образовног програма и назива се Polifonia. Почели смо да радимо на њему док смо проучавали предности болоњског система, а сада се трудимо да сваки члан асоцијације буде упознат са образовним системима других музичких школа. Поред тога, проучавамо и систем контроле квалитета и поређења квалификованости дипломаца из разних конзерваторијума. Свакако ћемо имати о чему да разговарамо са колегама из Русије.“

Преласком на болоњски систем ми губимо све, а ништа не добијамо. Њиме се онемогућава непрекидни образовни процес.

Михаил Гантварг, ректор Конзерваторијума у Санкт Петербургу

По мишљењу управе Конзерваторијума у Санкт Петербургу,  високе музичке школе у Русији треба што дуже да одлажу прелазак на болоњски систем.

„Преласком на болоњски систем ми губимо све, а ништа не добијамо. Њиме се онемогућава непрекидни образовни процес, јер нам влада једноставно неће дозволити да студенте са завршеним првим степеном високошколског образовања одмах уписујемо на магистарске студије“, додао је Михаил Гантварг. „Поред тога, омладина је данас све мање заинтересована за каријеру музичара. Да би неко научио да свира виолину, треба да почне са 5 година, а са 65 да и даље учи. Тако озбиљан и неисплатив труд мало кога занима. И док се Конзерваторијуми у Москви и Санкт Петербургу бране од болоњског система, факултети за музичке извођаче раде по старом систему.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.