Совјетски избор агента Блејка

Џорџ Блејк, у Русији познат као Георгиј Иванович, у свом дому у околини Москве. Извор: Спољна обавештајна служба Руске Федерације / svr.gov.ru.

Џорџ Блејк, у Русији познат као Георгиј Иванович, у свом дому у околини Москве. Извор: Спољна обавештајна служба Руске Федерације / svr.gov.ru.

Животна прича легендарног Џорџа Блејка, или Георгија Ивановича Бехтера, бившег британског агента који је од 1950-их година радио за СССР. Блејк од 1965. живи у Москви и недавно је прославио 90. рођендан. Као и много деценија раније, остао је убеђени марксиста.

Џорџ Блејк је дочекао 90. рођендан у својој кући у Подмосковљу, уз филм који је специјално за овај дан припремио ТВ канал „Звезда“ (канал Министарства одбране РФ, који често емитује совјетске филмове са ратном тематиком).

Блејк је рођен 11. октобра 1922. у Ротердаму. За време немачке окупације Холандије Блејкова мајка и сестре побегле су у Енглеску да би сачувале живу главу, а Џорџ, који је тада напунио 17 година, остао је у родном граду и учествовао у покрету Отпора.

Путинова честитка

Поштовани Георгије Ивановичу! Од свег срца Вам честитам 90. рођендан. Ви с правом припадате плејади јаких и одважних људи и изврсних професионалаца. У свим околностима сте испољавали чврстину карактера, спремност за одговоран и напоран рад, за озбиљна искушења, и увек сте успешно решавали постављене задатке. Ви и Ваше колеге дали сте огроман допринос очувању мира, осигурању безбедности и стратешког паритета. Ваш посао се споља не примећује, али је веома важан и заслужује највише признање и поштовање. Желим Вам добро здравље и све најбоље у животу.

Владимир Путин

„Моја младост је везана за Други светски рат и ужасе окупације“, присећао се Блејк. „Немачка авијација је 10. маја 1940. дивљачки бомбардовала Ротердам. Град је био у пламену и диму. Срушено је преко 30 хиљада зграда.“

Џорџ је 1942. донео одлуку да се пребаци у Енглеску, како би тамо наставио борбу против нациста. Са пасошем на туђе име пробијао се кроз окупирану Француску. Ухапшен је приликом преласка шпанске границе, али је успео да се ослободи из затвора и доспео је у Енглеску, да би већ 1943. отишао као добровољац да служи у британској морнарици.

Уписао је морнаричку академију и упућен је на службу у подморничку флоту. Припремао се за извођење десантних операција против Немачке, али је у августу 1944. преведен у холандску секцију британске обавештајне службе. После капитулације немачке армије отпутовао је у Холандију да успостави прекинуту везу са раније убаченим британским агентима.

После рата британске специјалне службе углавном оријентишу свој рад на Совјетски Савез, и Блејк је упућен у Хамбург да прикупи податке о совјетским трупама у Немачкој. Тамо почиње самостално да изучава руски језик. Сазнавши за то, управа обавештајне службе шаље га на курсеве руског језика са намером да искористи Блејка за рад против СССР-a.

За велике заслуге у осигурању државне безбедности наше земље Блејк је награђен орденима Лењина, Црвене заставе, Отаџбинског рата првог степена, орденом „За личну одважност“, као и орденом Пријатељства. Добио је и многе медаље, а такође значке „Почасни службеник државне безбедности“ и „За рад у обавештајној служби“ (под редним бројем 1).

У октобру 1948. упућен је у Сеул као тајни агент обавештајне службе МИ-6, где добија задатак да прикупља податке о совјетском Далеком Истоку, Приморју, Сибиру и Манџурији. Када је у Кореји почео рат, трупе Ким Ил Сунга су заузеле Сеул, а Блејк је интерниран у логор као представник зараћене стране.

У пролеће 1951. он преко корејског официра шаље цедуљу у совјетску амбасаду са молбом да му се организује сусрет са представником совјетске спољне обавештајне службе. У тим сусретима Блејк је предложио своје услуге совјетској обавештајној служби и саопштио драгоцене информације о енглеским специјалним службама.

Када је 1953. у Кореји потписано примирје, он се враћа у Лондон и наставља рад у седишту МИ-6, где је постављен на место заменика шефа одељења техничких операција. То одељење је било задужено за тајно прислушкивање у иностранству. Од Блејка је совјетска обавештајна служба добијала извештаје о ситуацији у војном министарству Енглеске, као и податке о степену обавештености Енглеза и Американаца о војним тајнама СССР-а.

Децембра 1953. на тајном састанку у Лондону МИ-6 и ЦИА доносе одлуку да прокопају тунел према линијама везе Групе совјетских војних фомација у Немачкој. Блејк је информисао совјетску обавештајну службу о томе да се припрема ова операција, и централна управа је донела одлуку да искористи тај тунел за дезинформисање противника.

Британски суд је осудио Блејка на 42 године затвора. После четири године му је организовано бекство из затвора. Уз помоћ пријатеља се 1965. преко Берлина пребацио у Москву, где и данас живи.

На основу Блејкових података совјетска спољна обавештајна служба извела је 1956. операцију „случајног“ проналаска тунела у Берлину, која је имала изузетан политички ефекат. Слична акција извршена је и у Аустрији.

После издаје пољског обавештајца Голеневског, од кога је ЦИА сазнала податке о совјетском агенту у МИ-6, Блејк је 1961. позван да се врати у Лондон из Бејрута, где се налазио у тајном центру за учење арапског језика, тобоже ради упућивања на „нови задатак“.

Саслушан је у седишту МИ-6, а затим је цео предмет прослеђен суду, који је осудио Блејка на 42 године затвора. После четири године му је организовано бекство из затвора. Уз помоћ пријатеља се 1965. преко Берлина пребацио у Москву, где и данас живи.

Џорџу Блејку је додељен чин пуковника спољне обавештајне службе. Написао је две књиге успомена: „Другог избора нема“ и „Провидни зидови“. У априлу 2011. одржана је премијера уметничко-документарног телевизијског филма „Избор агента Блејка“, у чијем снимању је учествовао и сам обавештајац.

За велике заслуге у осигурању државне безбедности наше земље Блејк је награђен орденима Лењина, Црвене заставе, Отаџбинског рата првог степена, орденом „За личну одважност“, као и орденом Пријатељства. Добио је и многе медаље, а такође значке „Почасни службеник државне безбедности“ и „За рад у обавештајној служби“ (под редним бројем 1).

Росијскаја газета. Сва права задржана.