Руски чипови узвраћају ударац

„Чиста соба“ у „Микрону“: сарадница завода са подлогом за склапање суперпрецизних микрочипова. Извор: ИТАР-ТАСС.

„Чиста соба“ у „Микрону“: сарадница завода са подлогом за склапање суперпрецизних микрочипова. Извор: ИТАР-ТАСС.

Насупрот популарним шалама, совјетска електроника је била на нивоу америчке и јапанске; разлика је у томе што се користила готово само у војсци. Може ли нова Русија да поврати тај ниво и да се реваншира за неугледну совјетску кућну електронику? Докле се стигло на том пољу? Говори академик Генадиј Красников, директор НИИ за молекуларну електронику „Микрон“.
Генадиј Красников, члан Руске академије наука и генерални директор Научноистраживачког института за молекуларну електронику и фабрике „Микрон“. Извор: Росијска газета.
 

У совјетско време је била популарна шала о томе како су совјетски научници направили чип са три ногара и две ручке, да би се лакше могао пренети. Па ипак, свемирски сателити и други комплексни војни објекти успешно су летели и беспрекорно функционисали управо захваљујући совјетским чиповима, тако да је Русија у овој области у то време била очигледно испред других земаља. Да ли су тадашњи зли језици били у праву и зашто данашња Русија не производи мобилне телефоне? О томе за часопис „Итоги“ говори Генадиј Красников, члан Руске академије наука и председник савета директора Отвореног акционарског друштва „Научноистраживачки институт за молекуларну електронику и фабрике ‘Микрон’“.

Итоги: Господине Красников, реците нам истину: да ли је совјетска микроелектроника заиста била тако немоћна како се у шали говорило?

Генадиј Красников: Наравно да није. У време Совјетског Савеза микроелектроника је била понос наше земље и симбол општепризнате лидерске позиције Совјетског Савеза. У оно време смо ми раме уз раме са САД и Јапаном несумњиво спадали међу три водеће земље у сфери микроелектронике. И то према свим показатељима: од обима производње и нивоа технолошког развоја до системског приступа  производњи.

Данас се у руској космонаутици користи много увозне електронике. Наша је жеља да се у те сврхе користе домаћи производи.

Итоги: У којој мери је то било познато обичним грађанима?

Г.К.: У то време је 99% производње било намењено војсци, а само око пола процента је ишло на кућну електронику. Према томе,  грађани су могли да стекну представу само на основу кућних производа који су им били доступни. Зато се код људи и формирало мишљење на основу тадашње несташице, као и на основу стања производње апарата за кућну употребу, која је у то време била сасвим запостављена. Свако предузеће је имало обавезу да производи и нешто за општу употребу. Ми смо, на пример, производили електричне сатове и играчке, а неко други, рецимо, електричне дигитроне. Али то је била наша споредна делатност, тако да ти производи нису били ништа нарочито ни по дизајну, ни по квалитету. Не може се рећи да је такав приступ био исправан, али и за то постоји објашњење.

Итоги: Шта је данас остало од тадашњих совјетских предузећа?

Г.К.: Врло мало! То је некада била веома развијена грана привреде. У СССР-у је преко милион људи радило у сфери електронике, постојала је изузетна инфраструктура. Може се рећи да је тек понеко од тих предузећа опстало, па и то није коначан биланс, јер многа од тих предузећа и данас постоје, али се не развијају.

У време Совјетског Савеза микроелектроника је била понос наше земље и симбол општепризнате лидерске позиције Совјетског Савеза. У оно време смо ми раме уз раме са САД и Јапаном несумњиво спадали међу три водеће земље у сфери микроелектронике.

У нашем предузећу, на пример, модернизација је започела тек 2005-2006. У извесној мери смо надокнадили изгубљено време и фактички смо испочетка креирали нову научно-технолошку базу, организовали смо модерну производњу и склапање чипова. Све у свему, сада поново имамо оно стање комплексног напредовања, какво смо имали у Совјетском Савезу.

Наиме, микроелектронске технологије су веома сложене и веома скупе, и зато смо у претходном периоду, када смо надокнађивали изгубљено време, морали да купујемо технологију од водећих светских произвођача. А сада већ имамо своје, конкурентне производе.

Итоги: А када ћете се реванширати за неугледну совјетску кућну електронику?

У време СССР-а је 99% производње било намењено војсци, а само око пола процента је ишло на кућну електронику. Према томе, грађани су могли да стекну представу само на основу кућних производа који су им били доступни.

Г.К.: Ми не производимо готове производе. Ми правимо чипове. Данас се у руској космонаутици користи много увозне електронике. Наша је жеља да се у те сврхе користе домаћи производи. Сарађујемо са „Роскосмосом“ у оквиру неколико програма, али то је дуг процес који ће трајати годинама. Уопште узев, ми смо данас специјализовани за израду елемената EPROM-меморије и флеш-меморије, на којој се информација чува и без електричног напајања. У питању су различите бесконтактне ознаке и картице, производи радио фреквентне идентификације (RFID), SIM-картице, чипови са високим степеном заштите који се користе при изради ID-картица, личних карти, банковних картица и сл.

У СССР-у је преко милион људи радило у сфери електронике, постојала је изузетна инфраструктура.

Итоги: Када ћемо сами моћи да производимо мобилне телефоне?

Г.К.: За то су потребне другачије технологије, тзв. CMOS-структуре за интегрисана кола мале потрошње. То је посебна врста технологије, и у тој области ми тек надокнађујемо заостајање за Западом. Зато не треба рачунати на то да ћемо у скорије време бити у стању да самостално производимо чипове за мобилне телефоне. Они једноставно не би били конкурентни. Али зато имамо солидне позиције у области технологије производње чипова на структурама од силицијума и германијума, које омогућавају изузетно високе радне фреквенције (до 10-20 GHz). Користе се при изради  различитих сензора. Њима су, на пример, опремљени савремени аутомобили. То су сензори растојања, сензори потрошње, радари итд. Све у свему, не постоји ниједна компанија на свету која би истовремено развијала све тренутно постојеће технологије.

Давно је прошло време компанија које производе „све за сваког“, ово је време специјализације. Са сваким производом повезано је огромно тржиште, и то светско тржиште. Ми данас углавном радимо за инострана тржишта, извозимо чипове интерфејса, конвертора, бесконтактне идентификације. Имамо своја представништва на Тајвану, у Хонг Конгу, у Шенџену.

Итоги: А како стоји ствар са руским тржиштем?

Г.К.: Код нас у земљи се тек формира структура микроелектронике. Фаза обнављања ове привредне гране почела је буквално тек пре 5-6 година, а чим се дошло до извесног напретка, одмах смо се суочили са проблемима кризе 2008-2009. Притом стање у нашем предузећу није типично за целу производну грану. Нама је пошло за руком да направимо велики продор у правцу бољег квалитета и кренемо напред. Међутим, ситуација у осталим предузећима је различита. Нека од њих још увек немају производе за цивилно тржиште и производе само чипове за војне уређаје који су конструисани још 80-их година. Таква потреба још увек постоји, јер неке земље и данас у своме наоружању користе нашу војну технику из тог периода. Када та техника престане да се користи, затвориће се и предузећа која је производе. Зато сматрам да ће се стање микроелектронике у Русији још мењати. Тим пре што светске финансијске кризе као да сустижу једна другу.

Русији је потребно да формира стратегију развоја ове гране у постојећим макроусловима. Сматрам да би неопходни сегменти ове стратегије требало да буду развој унутрашњег тржишта, финансијске олакшице и укрупњавање предузећа, које ће, између осталог, спречити расипање буџета војне индустрије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.