Русија и Куба размењују технологију и медицинско знање

На тржишту би се могла појавити нова, руско-кубанска авио-компанија, а на аеродрому у Хавани требало би да буде изграђено велико авио-чвориште за транзитни саобраћај са земљама Латинске Америке. Ове планове најавио је заменик министра саобраћаја РФ Сергеј Аристов после заседања радне групе руско-кубанске међувладине комисије за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу.

На Куби ће бити отворено и представништво Руске федералне агенције за риболов, које ће у Русију пласирати плодове мора из тог региона, додао је копредседник комисије Рикардо Кабрисас, заменик председника савета министара Републике Кубе.

Програм сарадње до 2020. потписан је 6. новембра. „То је својеврсна ‘мапа пута’ у сфери инвестиција, саобраћаја, медицине, индустрије, пољопривреде, енергетике, финансија, риболова, царине, заштите животне средине, комуникација и коришћења космоса у мирнодопске сврхе“, изјавио је председник међувладине комисије, министар индустрије и трговине Денис Мантуров.

Током ове посете нарочито је био ангажован Петар Фрадков, директор Руске агенције за осигурање извозних кредита и инвестиција. Многи руско-кубански пројекти и уговори који су тек у плану, или су већ у процесу реализације, везани су за његов ресор. То се нарочито односи на пројекте из области енергетике.

Како је објаснио заменик министра енергетике Јуриј Сентјурин, постигнут је договор о новим испорукама руске електроенергетске опреме на „Острво слободе“. Русија је за последње три године продала своју опрему вредну преко 12 милиона долара, док ова два уговора већ сада вреде преко 600 милиона долара. Реч је о опреми за изградњу нових енергоблокова, од којих би сваки имао снагу 200 MW.

„Уз помоћ трговинских и државних извозних кредита овај пројекат ће заживети за шест година“, истакао је заменик министра. Он је изјавио и да ће у „енергокубанском“ дијалогу једнако важну улогу играти и производња енергије на бази обновљивих извора, на пример, шећерне трске.

„У плану су заједнички пројекти везани за коришћење енергије сунца, плиме и ветра на Куби и у Русији“, додао је заменик министра.

Постоји још један веома важан правац сарадње. Он се тиче грађана Русије који пате од такозваног „дијабетског стопала“, озбиљне компликације дијабетеса, која се често завршава ампутацијом. Пацијенти на Куби одавно су поштеђени од тако тешких последица ове болести. Оно што људе спасава и поставља на ноге јесте јединствени лек, направљен на бази биоинжењерске технологије. Курс лечења подразумева примање пет-шест инјекција, после чега људи више и не размишљају о тој болести.

Овај кубански препарат недавно је прошао испитивања у три московске клинике. Од 27 пацијената који су били осуђени на ампутацију, њих 20 већ хода без икаквих проблема. Испитивања овог препарата против дијабетеса биће завршена у децембру 2012, а његова масовна примена могла би почети 2014.

Кубански центар за молекуларну имунологију патентирао је технологију која је неопходна у производњи препарата за лечење малигних обољења. Већ је почео етапни пренос те технологије у међународни биотехнолошки центар у граду Покрову, у Владимирској Области. Овај пројекат подржало је Министарство привреде и трговине Русије у оквиру Федералног наменског програма „Развој фармацеутске и медицинске индустрије до 2020. и даље перспективе“.

Поред тога, у сарадњи са још једним кубанским Центром за генетски инжењеринг и биотехнологију довршава се рад на лиценцном уговору о уступању права на производњу и продају вакцине за лечење рака плућа у Русији. Усклађују се и услови за добијање лиценце за кубанске иновативне вакцине против људског папилома вируса. Ради се о напредном методу превенције и лечења рака грлића материце, али и хепатитиса В.

Са друге стране, руски научници су спремни да здравственом систему Кубе понуде сопствена иновативна достигнућа у лабораторијском испитивању згрушавања крви. Узгред, досада је у међународној комисији учествовало 12 радних група за сарадњу у областима од енергетике до културе, спорта и туризма, а сада им се придружује и радна група за питања здравствене заштите.

Како је објаснио заменик министра здравља, руски и кубански стручњаци сада ће морати да дефинишу механизме практичне реализације договора о заједничким научним истраживањима, лабораторијским и клиничким испитивањима, као и експертским проценама које треба да дају пре свега медицински стручњаци.

Росијскаја газета. Сва права задржана.