Пријатељство на кредит

Са сусрета председника Србије и Русије, Томислава Николића и Владимира Путина (Сочи, септембар 2012).  Извор: Олег Прасолов / Росијска газета.

Са сусрета председника Србије и Русије, Томислава Николића и Владимира Путина (Сочи, септембар 2012). Извор: Олег Прасолов / Росијска газета.

Влада Србије очекује да ће од Москве добити кредит у укупном износу од 1 милијарде долара: 300 милиона долара до краја године за покривање буџетског дефицита и још 700 милиона идуће године. Ипак, без обзира на то што Русија обично радо кредитира своје партнере, аналитичари сматрају да је ова одлука више политичка него економска, јер није извесно како ће Србија вратити позајмљени новац.

Србија очекује да ће до краја године од Русије добити кредит у износу од 300 милиона долара. Ово је саопштио министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије Милан Бачевић током заседања руско-српске међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу.

„Желели би смо да што пре добијемо финансијску помоћ од Руске Федерације. Очекујемо да ће нам Русија до краја године дати кредит од 300 милиона долара“, наводи „Интерфакс“ његове речи.

Тај новац ће бити утрошен за „крпљење рупа“ у буџету насталих током мандата претходне владе. „У таквој ситуацији приморани смо да се обратимо нашим партнерима. Без такве помоћи биће нам тешко да превазиђемо ситуацију у којој смо се нашли“, признао је Бачевић. Србија се нада да ће 2013. од Русије добити позајмицу од још 700 милиона долара за измирење других финансијских обавеза.

Руски министар енергетике Александар Новак потврдио је да је српска страна затражила да до краја 2012. добије позајмицу од 300 милиона долара, а 2013. још 700 милиона. По речима министра енергетике, министарство економије сада разматра приложену документацију, преноси РИА „Новости“.

Премијер Србије Ивица Дачић у октобру је најавио да ће о руском зајму од 1 милијарде долара лично разговарати са председником Русије Владимиром Путином и премијером Дмитријем Медведевом. Дачић планира да се са њима сретне током своје посете Русији у децембру 2012.

Србија још осећа последице глобалне економске кризе и труди се да помоћу нових кредита изађе на крај са буџетским дефицитом. Као што је познато, Београд је раније намеравао да од ММФ-а добије 1 милијарду евра. Почетком новембра Србија је од кинеских власти и кинеске Извозно-увозне банке затражила кредит од 1,8 милијарди долара за реализацију инфраструктурних пројеката.

Неизвесно је како ће се тај кредит вратити, јер извоз из Србије сада опада, а индустрија ради све мањим капацитетом. Имајући то у виду, помоћ Москве Београду није економски, него пре свега политички потез.

Србија је од Русије још 2008. године тражила 1 милијарду долара, и Русија је одобрила тај кредит. Споразум је постигнут у октобру 2009, током званичне посете тадашњег председника Русије Дмитрија Медведева Београду. Прву траншу кредита од 200 милиона долара Србија је добила 2010. Преосталих 800 милиона долара Русија је желела да уложи у инфраструктурне пројекте у Србији, али под условом да Београд достави студију изводљивости. Српска страна је одуговлачила са припремом пројектне документације, тако да је на крају остала без новца.

Сада Србија поново има шансу да добије кредит. „Русија се обично радо одазива на овакве захтеве, тим пре што по међународним мерилима то није велика сума“, коментарише Ана Бодрова, аналитичар компаније „Инвесткафе“.

По њеним речима, Русија и Србија имају развијене партнерске односе у области енергетике, па би требало да кредит буде одобрен. „Па ипак, можда и неће све ићи глатко“, примећује Бодрова. „С обзиром на тренутну ситуацију у свету, Москва се уздржава од зајмова, јер чува средства за сопствене потребе.“

Бодрова подсећа да још увек није донета одлука о додели кредита Кипру, иако је од захтева прошло више од три месеца. „Дакле, Србија може рачунати на позитивну одлуку, али ће њено доношење директно зависити од тога колико је Русија у овом тренутку спремна да се одрекне вишка новца“, резимира Ана Бодрова.

Србија је од Русије још 2008. тражила милијарду долара, и Русија је одобрила тај кредит. Прву траншу кредита од 200 милиона долара Србија је добила 2010. Преосталих 800 милиона долара Русија је желела да уложи у инфраструктурне пројекте у Србији, али је српска страна одуговлачила са припремом пројектне документације, тако да је на крају остала без новца.

Поред тога, неизвесно је како ће се тај кредит вратити, јер извоз из Србије сада опада, а индустрија ради све мањим капацитетом. Имајући то у виду, помоћ Москве Београду није економски, него пре свега политички потез, сматра Алексеј Рибаков, шеф аналитичког одељења инвестиционе компаније „Трејд-Портал“.

Међутим, Русија је спремна и на такав политички корак, уверен је Сергеј Ковжаров, финансијски директор компаније „AForex“. „То је уобичајено за руску спољну политику, тим пре што износ кредита није велики“, каже он. „Русија је традиционални и поуздани партнер Србије, као што је раније била партнер Југославије, и зато се не треба чудити што се српска влада у спољној политици поново окренула Русији.“

По речима Дарје Желанове, главног аналитичара компаније „Аљпари“, проруску оријентацију најавио је сам председник Николић, који сматра да је „за Србију боље да постане руска провинција (губернија), него чланица Европске уније“. Поред тога, Русија је главни пословни партнер Србије, додаје она. „Ако узмемо у обзир озбиљне пословне интересе руске стране на територији Србије, пре свега пројекте „Гаспрома“ везане за изградњу гасовода ‘Јужни ток’, Збербанке и других компанија, Русија највероватније неће одбити да пружи помоћ“, закључује аналитичар.

Статус пројекта „Јужни ток“ на територији Србије представници обе стране разматрали су и на заседању међувладине комисије. Бачевић је изјавио да у децембру српски део гасовода може добити статус пројекта од националног значаја. Овакав статус пружа могућност да се знатно убрзају административне процедуре које је неопходно обавити пре почетка пројекта. Бугарска и Мађарска су већ раније „Јужном току“ доделиле овакав статус.

Инвестиције у изградњу српског дела „Јужног тока“ износе 1,7 милијарди евра, а његов капацитет је 40 милијарди кубних метара гаса. Поред тога, његовим пуштањем у рад Србија ће моћи да добије још додатних 5 милијарди кубних метара гаса годишње.

Почетак изградње планиран је за децембар 2012. године.

Морски део гасовода „Јужни ток“ ићи ће по дну Црног мора, од руског града Анапе кроз искључиву економску зону Турске до бугарског града Варне. Укупна дужина гасовода биће око 900 километара, при чему ће руски део бити дуг приближно 230 километара. Предвиђена проточна моћ морског дела гасовода биће 63 милијарде кубних метара природног гаса годишње.

Оригинални чланак на vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.