Познати јувелир Карл Фаберже саградио је 1900. кућу у Левашову поред Санкт Петербурга. Имање је наследио његов син Агатон Фаберже. Кућа је названа „Мали Ермитаж“, јер је тамо била смештена једниствена збирка драгог камења, али и због њеног изванредног ентеријера.
Прича о несталом благу почиње доласком бољшевика на власт 1917. године. Према легенди, чак су и чланови царске породице своје драгуље предали Фабержеу на чување.
После револуције Фаберже је са тројицом синова емигрирао у иностранство. Само је Агатон, његов други син, остао у Петрограду. Изводили су га чак три пута пред стрељачки вод, али је сваки пут извршење казне било одлагано у последњи час, пошто је једино он знао где је благо сакривено. Агатон је на крају био приморан да открије тајну, и бољшевици су у једном од зидова Фабержеове куће коначно пронашли сеф пун блага. Нешто од скупоценог накита откривено је у Фабержеовом стану у улици Бољшаја Морска.
Научници верују да се остатак накита крије или на територији данашње Летоније, негде на граници Финске или можда у Фабержеовој кући у Левашову. Многи истраживачи у складу са омиљеном изреком породице Фаберже („Не чувати сва јаја у једној корпи“) сматрају да сеф пронађен у зиду вероватно није једини.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу