„Останкино“, врх Москве

Поглед на торањ „Останкино“ из московске ботаничке баште. Фотографија: Дмитриј Федосејев.

Поглед на торањ „Останкино“ из московске ботаничке баште. Фотографија: Дмитриј Федосејев.

Телевизијски торањ „Останкино“ је са својих 540 метара највиша грађевина Русије и Европе, а када је саграђен 1967. био је највиша структура на свету. Његова необична инжењерска решења задивљују све до данас.

Почетком педесетих година појавила се идеја да се у Москви изгради нови вишеканалски телевизијски центар са торњем веће висине.

Влада је прихватила предлог и Савет министара СССР потписао је 15. јуна 1955. указ „О реконструкцији Московског телевизијског центра“. Указ је обавезивао Министарство за телекомуникације СССР да у периоду 1955-1958. обави низ сложених радова на реконструкцији Московског телевизијског центра (МТЦ) у складу са последњим достигнућима науке и технике у области телевизије. То је подразумевало изградњу комплекса од 11 студија са неопходном апаратуром, нове моћне телевизијске станице са четири јака телевизијска предајника и шест радио-предајника, као и новог торња висине преко 300 метара, на који ће бити постављене предајне антене.

Аутори пројекта били су главни конструктор Николај Никитин и архитекте Леонид Баталов и Дмитриј Бурдин. Изградња торња трајала је до 26. децембра 1968.

Нови телевизијски торањ добио је име „Свесавезна радио-телевизијска емисиона станица Министарства за телекомуникације СССР ‘Педесетогодишњица Октобарске револуције’“. Већина учесника у изградњи торња награђена је орденима и медаљама за тај подухват.

Овај армиранобетонски торањ представља шупљу купасту конструкцију са веома широком основом. За зидове целог стуба торња на размацима од 7 метара причвршћено је 149 претходно напрегнутих каблова. Једну од иновација у изградњи представља употреба плитког темеља. Његова дубина износи око 4,6 метара. Стабилност се постиже на рачун вишеструке преваге масе основе над масом стуба.

Радио-телевизијски торањ „Останкино“ налази се у Москви, у улици Академика Корољова 12. Његова изградња трајала је од 1960. до 1968. Телевизијско емитовање у Москви до 1967. је вршено преко Шуховског торња, који се налази у улици Шаболовка.

Торањ је у почетку био висок 533 m, а касније је постављен и јарбол за заставу, чиме је висина торња подигнута на 540 m. У тренутку изградње била је то највиша људском руком подигнута грађевина на свету. Доњи купасти део торња до висине од 63 m направљен је од обичног армираног бетона, за део између 63 и 384 m коришћен је преднапрегнути армирани бетон, а горњи део (изнад 384 m) направљен је од цилиндричних металних прстенова, чији се пречник постепено смањује.

Торањ „Останкино“ има 45 спратова са десетинама прстенастих испуста и балкона.

Укупна корисна запремина просторија у доњој купастој основи, унутар армиранобетонског стуба и у помоћним објектима на самом стубу, које се користе за смештај опреме и у друге службене сврхе, износи преко 70 хиљада кубних метара, а корисна површина свих просторија износи преко 15 хиљада квадратних метара.

Поглед ка земљи кроз стаклени под платформе „Останкина“. Фотографија: Андреј Беленко.

Први пут у светској пракси све просторије радио-телевизијске емисионе станице смештене су унутар торња, а не поред њега. То је са свих страна отворило слободан прилаз холу, који се налази на горњој површини степенасте платформе испод десет армиранобетонских потпорних ногу. На торњу ради укупно седам огромних лифтова, од тога четири брза лифта.

Нови торањ „Останкино“ је био врхунски домет домаће науке и технике, а у тренутку изградње био је једини торањ у свету са таквом конструкцијом. Основна намена му је била емитовање радио-телевизијског програма за вишемилионски аудиторијум у Москви и Подмосковљу, али је торањ имао и многе друге намене, од којих су неке биле од савезног значаја. Комплекс радио-релејне опреме којом је торањ снабдевен омогућавао је дистрибуцију државних радио-телевизијских програма на целој територији земље, уз вођење рачуна о часовним зонама.

Примопредајне антене, монтиране на балконима горњег дела торња, заједно са апаратуром мобилних телевизијских станица омогућавале су истовремени пренос и снимање телевизијских емисија са 20 објеката.

Врх торња демонтиран је 1991, а затим су помоћу хеликоптера монтирана три нова радио-предајника са емисионим антенама који покривају нови дијапазон FM за Русију.

Поред своје основне функције торањ служи и као туристички објекат.

Росијскаја газета. Сва права задржана.