Руска душа, Шерлок Холмс и доктор Вотсон

Графикон: Споменик Шерлоку Холмсу и доктору Вотсону у Москви

На Смоленском кеју (Улица смоленска набережна) у Москви, недалеко од нове зграде амбасаде Велике Британије, налази се необичан споменик Шерлоку Холмсу и доктору Вотсону – чувеним ликовима енглеске књижевности.

Споменик је свечано откривен априла 2007. поводом 120 година од првог издања књиге сер Артура Конана Дојла „Гримизна студија“ о овом бриљантном детективу. Ово је једина скулптура у свету која легендарни детективски пар приказује заједно.

Аутор скулптуре, Андреј Орлов, био је инспирисан оригиналним илустрацијама Сиднија Пеџета, који је први нацртао познату Холмсову капу за лов. Поред тога, инспирација су му били и глумци Василиј Ливанов и Виталиј Соломин, који су играли улоге познатих детектива. Коришћење ликова познатих руских уметника учинило је овај споменик веома популарним међу Московљанима.

Пет совјетских филмова о Шерлоку Холмсу режисера Игора Масленикова, снимљених у периоду од 1979. до 1986, постало је популарно не само у Совјетском Савезу, већ и у Енглеској. Британска краљица Елизабета II одликовала је 2006. Василија Ливанова Орденом Британске Империје за „верно представљање лика Шерлока Холмса публици широм света“.

У Русији су се ови ликови из романа Конана Дојла одувек доживљавали као отеловљење савршенства: њихови препознатљиви атрибути – бритак ум, сатиричан хумор, самоироничност, аристократско држање, интегритет, савршен стил – многима су постали узор. Током историје, однос Русије и Британије развијао се првенствено захваљујући заједничким културним интересима, а споменик Холмсу и Вотсону, недалеко од британске амбасаде у Москви, управо представља симбол историјског дијалога између ове две државе.

Руско-енглески односи кроз историју

Иако односи две земље (а у једном историјском периоду и две највеће империје у људској историји) нису били увек једноставни, Русија и Енглеска вековима деле неке заједничке вредности, а највише због културних веза и љубави које су обе гајиле према књижевности. Упркос томе што су се Русија и Енглеска неретко налазиле у супротним таборима на бојним пољима, њихови војни и државни интереси често су се поклапали, па су као последица тога постајали политички и економски савезници. Нова ера дипломатских и трговинских односа између ове две земље започела је још 1698. године, када је цар Петар Велики посетио Британска острва. После потписивања трговинског споразума 1736, Енглеска и Русија налазиле су се на супротним странама у Седмогодишњем рату. Односи су захладнели за време владавине Катарине Велике, која је била скептична по питању политике краља Џорџа III током Америчког рата за независност. У доба Француске револуције две империје склопиле су савез: и Русија и Енглеска послале су своје трупе у Француску у неуспешном покушавају да обнове монархију. Савезништво се наставило и касније – у рату против Наполеона. Захваљујући овим везама, талас „англиканства“ са Острва запљуснуо је руске дипломатске кругове и пробудио љубав према свему што је енглеско у високим друштвеним круговима тадашњег Санкт Петербурга.

Међутим, почетком 19. века ову обострану симпатију поново је заменило неповерење. Када се Александар I вратио из Европе, где је слављен као победник над Наполеоном, талас русофобије преплавио је Лондон, јер је Русија угушила устанак у Пољској 1830-1831. Чувени енглески поклич у Кримском рату „Не дамо Константинопољ Русима!“ доказује непремостиви разлаз око Источног питања, које је од тада постало камен спотицања у целој Европи. Чинило се да је Русија за Енглезе постала највећи непријатељ. Међутим, после само неколико година, заједнички противник (Отоманско царство), као и гостовање Руског императорског балета у Лондону, помирили су ове две моћне државе и привремено је заборављен мит о „немилосрдним варварима са Истока који уништавају Европу“. Ово унапређење односа двеју држава крунисано је 1896. када су руски император Николај II и његова супруга Александра током обиласка европских земаља посетили и британску краљицу Викторију – Александрину баку. Две државе су 1907. биле савезнице у војно-политичком блоку Антанта и бориле су се на истој страни током Првог светског рата.

Черчил – познати антикомуниста – ипак се окренуо Стаљину после напада Хитлерове Немачке. Судбина Европе је за дужи период била запечаћена 1945. на Потсдамској конференцији Велике тројке – Харија Трумана, Јосифа Висарионовича Стаљина и Винстона Черчила.

Русија и Британија и данас играју главне улоге на светској позорници. Шерлок Холмс и доктор Вотсон испред Британске амбасаде у Москви сведоче управо о томе.

Оригинални чланак на культура.рф.

Росијскаја газета. Сва права задржана.